O meni

Zovem se Bogdan Stevanović.

Poslodavci kažu da imam premalo godina da bi me smatrali dovoljno iskusnim, a roditelji da imam previše godina da bih još uvek, sa fakultetskom diplomom, bio na njihovoj grbači. U takvom svetu, dok čekam da omatorim da bi me neko shvatio ozbiljno, radim posao koji nema nikakve veze sa mojom strukom. Ne živim u Beogradu, ali on živi u meni.

Pišem blog jer vodim rat sa rečima u glavi, pa preko papira potpisujemo primirja. Ne pišem da bih bio u pravu, nego da bih bio srećan. Čovek nema ništa od toga kad je u pravu, a ima sve onda kad je srećan. Nemam mnogo slobodnog vremena za pisanje, ali zato brzo kucam po tastaturi. Imam pogan jezik al’ čist obraz. Pristajem na kompromise samo ako su časni, znači vrlo retko. Ustajem starijima i trudnicama u prevozu, ali ne dam nikome da mi sedne za vrat.

Ne volim psihološke knjige o podizanju samopouzdanja jer snižavaju inteligenciju, lepo izložene kolače jer pozivaju na greh, i uređaje koji se pregrevaju jer je život suviše kratak.

Smatraću da sam uspeo u životu onda kada lažni moralisti, puritanci, ekstremni nacionalisti, homofobi i seksisti budu znali moje tekstove napamet i čitali ih svojoj deci.

Neke od mojih intervjua možete pročitati ovde:

____________________________________

Sasvim lično – Bogdan Stevanović Blogdan:

Veseliji od svojih tekstova

____________________________________

Intervju sa Blogdanom:

Lična iskustva su odavno izgubila na važnosti

____________________________________

Blogdan:

Sa ljubavlju smo u deficitu

____________________________________