Proza

ZAVARAVANJE JE MOJ DRUG IZ DETINJSTVA

PIŠE: Nina Stojanović

Držim se dalje od posebnih mesta i čuvam se pamćenja datuma i momenata bliskih srcu. Sve to predstavlja pepeo prošlih dana i dovoljna je samo iskra moje volje za sećanjem da se sve ponovo razgori i rasplamsa. Tada dolazi do onog neobjašnjivog, dolazi do onoga čemu ne znam uzrok i povod, a samim tim ni koje bi mu bilo najdelotvornije rešenje. Dopuštam sećanjima da pridju dovoljno blizu! Skrećem s puta mira u duši i onoga što mi deluje pravilno! Polazim prečicom nemira…. pročitaj više

____________________________________

 

MOJE UNUTRAŠNJE BITKE

PIŠE:Glorija Madžarac

Da li da pišem o tebi? Ponovo… Zabrinjava me što uopšte postavljam sebi ovo pitanje. Toliko puta sam pisala i brisala da je čak i ovaj sastav deo teške i mukotrpne borbe. Ne znam da li uopšte treba opet da se svađam sama sa sobom i da sve ispisujem na papiru? Možda je bolje da je papir ostao netaknut i prazan… Pošto to nije, ipak ću se usuditi da opet probudim borca u sebi i izdejstvujem još jednu bitku. Ti, kome sada ovo pišem si bilo najduže sa mnom. Nadam se da me nikad nećeš napustiti. Kao ni ja tebe. Sećaš se kada smo oboje bili istih godina? Ti si znalo sve, a ja ništa. Ipak, prošli smo… pročitaj više

____________________________________

ČUVAR

PIŠE: Filip Samardžić

Dvogodišnjica moje smrti i našeg prijateljstva.
Nina se tog dana selila u Beograd… Bez prebijene pare, ostavljena od verenika, proterana iz kuće tražila je bilo kakav posao. Zauvek je napustila Čačak. Bilo joj je dvadeset.
Ja sam se svojom žutom ’bubom’ vukao na posao. Svakodnevnica, rutina se olako pretvorila u pakao. Par pića više, kuckanje na mobilnom ili najobičnija odsutnost prouzrokovana problemima modernog čoveka… Verovatno je… pročitajte više

____________________________________

FABRIČKA GREŠKA

PIŠE: Isidora Kraguljac

Prva komponenta koja se pokrenula je sklop za audio kontrolu. Prigušeno zujanje mehaničkih „ruku“ koje me sastavljaju, gotovo nečujno mrmljanje u bradu i još tiše tapkanje prstiju po ekranu tableta. Zatim, u beskrajno malom trenutku vremena koji teži nuli, i ostale komponente se pokreću. Zvuk se povezuje sa slikom mladog crnokosog čoveka sa naočarima koji munjevito kucka nešto po ekranu… pročitaj više

____________________________________

TEŠKO JE PRONAĆI SVOJE MESTO POD SUNCEM JER ČAK I ONO BIRA ZA KOGA ĆE SIJATI

PIŠE: Suzana Jovanović

Shvatila sam da više nisam dete onog trenutka kada se tama iz neprijatelja pretvorila u saučesnika. Kada je flaster prestao da bude rešenje za sve rane. Kada je osmeh prečesto počeo da biva samo odbrana od pitanja na koja ne želim da dam odgovor. Istovremeno, znala sam i da je ona samosvesna, stabilna, odrasla Ja meni još potpuni stranac, kilometrima daleko. I od tada se tražim. Lutam hodnicima svog uma u potrazi za odgovorima, za hrabrošću, za identitetom. Glumim Don Kihota, dok mi se vetrenjače smeju u lice, lice od koga bežim kada ga sretnem u ogledalu. Paranoična? Ne, samo prestrašena; strah da mi se neće… pročitaj više

____________________________________

IZ DNEVNIKA GNEVNOG GIMNAZIJALCA

PIŠE: Predrag Marković

Konačno sam dobro uradio matematiku, mislim da ću imati maksimalan broj bodova, a to je – 2 poena. Bio sam pod ozbiljnim stresom, pošto su ocene u rubrici: 2, 1, 1. Nije kao što izgleda, nisam duduk za matu i slično, naprotiv, usudiću se da kažem da znam ovo gradivo. Reč je o tome da me profesorka psihički maltretira. Nije ovo jedna od onih „kliše“ priča, kako me mrze profesori itd. Zaista je tako, psihički me ubija na svakom času… pročitaj više

____________________________________