Poezija

VAMA (TEBI)

PIŠE: Miloš Milićević

Ja Vama zaboravom pretim,
Nasilnom hladnoćom usnulih bura,
A onda sebi smrt zapovedim,
Kad su i pred njom slepa vaša srca…
Zašto tako, ako tako ne mora?
Ili je pak sve kako mora biti,
Nije se ni od čijih suza istopila gora,
Pa se ni vaša srca neće u mojim udaviti!
Držite se oštrih lepota svojih…              pročitajte više

____________________________________

NA KRAJU TUNELA

PIŠE: Milica Miljanović

Nada.
Zar nada umire poslednja?
Ili uopšte ni ne postoji?
Nada je izmišljen pojam,
Za one kojima ništa drugo ne preostaje,
Za one kojima to jedini tračak svetlosti postaje.

Tračak svetlosti.
Poput onog na kraju tunela.
A oko sebe ništa ne vidiš… pročitaj više

____________________________________

SAMA

PIŠE: Milena Mladenović

Sama. Opet. Iz dana u dan.
Osećam da se moje nebo snova ruši.
Ne, to je košmar, nije san,
Osećam neverovatnu bol u duši.

Boli. Stani. Reči me seku kao mač.
Zar vam nije dovoljna nesreća moja?
Još uvek ste nesposobni da čujete plač
Ovog bednog, nizeg sloja…

Idi. Idi tugo. Pusti da me uništi tišina.
Ničeg od mene neće biti zbog ovih zveri… pročitaj više

____________________________________

PRVI PUT KAD SAM SE ZALJUBILA

PIŠE: Tijana Medaković

Prvi put kada sam se zaljubila, Bio je dan kada si mi rekao, Da ne osećaš isto. Iako nam je bilo lepo, Nisam te inspirisala I srce ti nije poskočilo.

Prvi put kad sam se zaljubila, Nije bio neki sunčan dan. Bio oblačan i mračan osećao se miris trulog. Nije bilo sunca, Nikakve svetle strane…pročitaj više

____________________________________