Da li si spreman da zatvarajući oči pred zlom, budeš mu saučesnik?

15 aprila, 2016

Čovek što duže živi shvata koliko često živeći mora da umre. Nije to ono umiranje kad srce stane, disanje prestane, duša ode nekud a telo pod zemlju. Ne. To je ono umiranje kad ti zastane dah od nepravde a ne od smrti, kad ti se srce preseli na trenutke u pete od straha a ne od umiranja, kad ti usta zaneme od čuda a ne od upokojenja. To je ona vrsta mrtvosti gde iako i dalje postojiš nisi siguran da si živ jer su ti neizvesnost i nesigurnost postali jedino znano stanište.

Da li si spreman da iako polako umireš od gladi nastavljaš dalje verujući bez ijednog dokaza da se od ljubavi može živeti, da li si spreman da iako prečesto trpiš nepravdu nastavljaš dalje negujući svoju pravednost uprkos svemu, da li si spreman da iako drugi nemaju razumevanja za tebe nastavljaš dalje negujući svoje čak i za njih?

Fotografija: Dimitri Daniloff

Takvo umiranje podrazumeva odustajanje od lakšeg puta zarad višeg cilja, ne odustajanje od sebe čak i onda kad ni sam ne umeš da se nađeš, ne izdavanje sebe ni za kakve pare, pohvale, povišice, položaje, pokretnosti, nepokretnosti, karijere i šarene laže. Na tom putu, kao i na umiranju, ljudi su sami. To nisu bitke koje se biju rame uz rame ni sa kim, jer su unutrašnje. Na taj put ne možeš očekivati da iko krene sa tobom, kao što ne možeš očekivati da neko sa tobom umre. To je samo tvoja priča.

Da li si spreman da ostaneš siromašan jer ne želiš da svoju dušu prodaš đavolu, gladan jer ne želiš da grizeš ruke koje su te hranile, žedan jer nećeš da pljuješ u bunar iz kog ćeš piti vodu, sam jer ti je draža istina koja boli nego laž koja miluje?

Fotografija: Dimitri Daniloff

Svako od nas svesno bira šta želi da vidi a na šta želi da zatvara oči. Od neznanja jedino je opasnije voljno biranje da ne znamo. Iako su nam informacije, znanja i dokazi toliko očigledni, mi se vrlo često odlučujemo za samovoljno slepilo. Znamo da komšija bije ženu, ali biramo da ga ne prijavimo pod izgovorom da su to njihovi lični problemi. Znamo da u crkvi ima pedofilije, ali biramo da to ignorišemo jer se u svetinju ne dira. Znamo da nam je na vlasti vuk u jagnjećoj koži, ali ga biramo iznova jer računamo na ličnu korist od politike. Još češće zatvaramo oči pred ličnim slabostima, sopstvenim greškama, lošim navikama, pogrešnim izborima, govoreći da nismo imali izbora, da nismo namerno, da je bila viša sila. Svesno biramo da ne vidimo da su to puki izgovori već ih nazivamo nekim kreativnijim a manje istinitim imenima. Tada za svoju sujetu kažemo da nam je takav karakter, ljubomoru i posesivnost prikrivamo iza fraze „meni je stalo do tebe“, za šamar kažemo da smo samo odgurnuli nekog u predelu lica, a činjenicu da smo ubijali hiljade ljudi opravdavamo pitanjem ali ko je prvi počeo…

Da li si spreman da znaš istinu a da se njom ne rukovodiš? Da li si spreman da imaš slobodu da kažeš sve a da i dalje ćutiš pod izgovorom da ti sam ništa ne možeš promeniti? Da li si spreman da pored očiju, ušiju, usta i srca ostaneš voljno slep, gluv, mutav i bezosećajan?

Kretanje članaka

← Nisu porodični problemi isto što i prljav veš

Pupak Balkana →