Veliki petak za male ljude
U ovom svetu u kom živimo svačeg ima, a opet često uspeva svašta da nam fali. Onog što nam ne treba, nekom perverznom logikom, obično ima i previše. Licemerja pogotovo. Onog što nam fali nikad nema dovoljno. Doslednosti recimo. Doslednost podrazumeva da svoje misli usaglasimo sa onim što govorimo, a ono što govorimo usaglasimo sa onim što činimo. Zvuči jednostavno, ali u praksi teško izvodljivo i retko kome ostvarivo.
Iskren da budem dokurčilo mi je više da slušam poslodavce koji nam sedeći na parama objašnjavaju da je normalno što nam plate kasne, pulmologe sa cigarama u rukama u zadimljenim ordinacijama kako nam govore da ne smemo da pušimo jer ćemo dobiti rak pluća, ministara koji nam sa Tajlanda poručuju kako treba još malo da se strpimo i stegnemo kajiš da bi nam bilo bolje, a vala i sveštenika, đakona, mitropolita i ostalih crkvenjaka koji nam iz svojih audija i vila sa zlatnim kvakama govore o suzdržanosti i postu, iz svog bluda i sodome o moralu i grehu.
Zato bi bilo lepo da se ove godine na Uskrs svo sveštenstvo SPC-a u duhu tog praznika prvo pomoli za Kačavendu koji se tereti za obljubu maloletnog Blažanovića Milića. Da u toj molitvi dalje pomenu i Pahomija koji je optužen da je primoravao četvoricu dečaka, polaznika škole za sveštenike pri eparhiji, na bludne radnje. Slobodno neka se Bogu naglas pomole i za oprost grehova Artemiju koji se tereti zbog zloupotrebe položaja u vezi sa raspolaganjem novca za obnovu manastira na Kosovu. Znam da bi se molitva odužila, ali zarad spiranja ljage koja se navukla na crkvu imali bismo svi strpljenja da sačekamo i čujemo da pominju i sveštenika Branislava Peranovića, nekadašnjeg upravnika „Rehabilitacionog centra Crna Reka“ koji se tereti da je u kampu za odvikavanje zavisnika na smrt prebio šipkom i pesničenjem Nebojšu Zarupca, što je izazvalo njegovo povraćanje i gušenje sopstvenim želudačnim sokom. Neka pomenu i onih dvojicu monaha koji su se u Gračanici pobili među sobom pre par godina.
E onda, kada završe sa tim, slobodno neka pomenu i nas. Dok to ne urade, bolje neka nas niko od njih ne uzima u usta, jer je došlo vreme kada su moralna načela bezbožnika postala jača od onih kojima se vode pojedini sveštenici. Nek nas ne uzimaju u usta da im se jezik ne bi svezao u čvor od Kosmičke pravde jer ih božja možda više, toliko ogrezle u grehu, ni ne stiže, jer ih od stida On više ni ne gleda.
Znate šta… Zato se mi, grešnici, obični ljudi, pomolimo ovih dana za njih jer nisu oni toliko mali koliko su usitnili sebe. Pomolimo se svi mi, bili vernici ili ne, jer to ne određuje da li umemo da opraštamo. Svako od nas ima nekog svog Boga kom veruje, neko ga zove Isus, neko sreća, neko karma, neko majka, neko nauka, ali sve je to na kraju isto. Nešto što nas vodi, nešto što nas održava i što nam daje smisao. Dosta nam je licemerja, dosta nam je nepravde, ali bićemo veliki ljudi samo ukoliko umemo da ne budemo kao oni.
Svaka čast!! Vrhunski tekst!
Baš tako svi imamo nekog, kako god ga zvali, hvala
Reblogged this on Sekulic mirko and commented:
Na današnji dan je sve rekao, sažeto, jasno i pravo u centar. Uživajte ovih dana, treba tako.
Dobro kao i uvijek. Bravo Bogdane!
Vi ste gospodine nazivate Srbinom, ali samo po mestu kde ste se rodili, ali ne i po nasledju kojoj Vasoj dusi pripada, Srbinova dusa je Bozija, na zalost to jos niste otkrili, kada Vi nasu veru uporedjujete sa „naukom“…..Vera gospodine ne zavisi od svestenika, ali naravno vi jos te neznate, pa bih Vas ja zamolila pre nego sto ovako javno iznosite Vase misljenje proverite i udubite se u problematiku koju zelite da objavite…
Bogdanova poenta je bas u tome da vera ne zavisi od svestenika, ali i da svako ima pravo na svoju veru. Vasa i moja ne mora biti ista, ali je bitno biti dobar covek.
Odličan tekst!
Jedino ne kapiram one koji uporno čitaju Tvoj blog, moj ili bilo čiji da bi ostavili savetodavne komentare…
Amin!
Odlicno ti ide streljastvo 😉 ..Kao i do sada pravo u metu!
neka, necu se pomoliti ni za koga kao i obicno, ali cu tebi pozeleti sve NAJLEPSE!
Draga Nado, pa nemojte molim Vas Vi da pravite razliku izmedju toga ko je i/ili ko sebe sme da naziva Srbinom….smatram da je Bogdan vrlo dobro potkrepljen i sigurna sam da pre nego sto napise bilo koji clanak zaista promisli o toj tematici i problematici koju je naumio da tretira…
E, dragi moji poznato je da bez Boga ništa ne biva. Dok on ne dopusti niko neće videti Crkvu njegovu kao zajednicu čoveka sa Bogom, već samo crkvu kao instituciju ovoga sveta. Koju vidiš u njoj si.
Na ponoćnoj liturgiji između Velike subote i Vaskrsa u crkvi Sv. Đorđa skupilo se dosta šarenolikih vernika. Starih, mladih, tradicionalista, ultramodernih momaka i devojaka, ali iskreno okrenutih i duhovnom svetu, većinom iscrpljenih postom, spremnih da i usred noći dođu u crkvu. Na sve to dopade liturgija koja se poje na crkvenoslovenskom i to ne po Mokranjcu, već nekih starim pojenjem, otežući do neba…
Prošao je ophod oko crkve, hor, sastavljen od neke preslatke omladine, stajao je u crkvi, ne na gornjoj platformi za hor i sa mukom je uspevao da prati službu sveštenika. Pošteno govoreći da im on nije diskretno dirigovao ne bi uboli ni jedno mesto kad treba da zapevaju i šta. No, bili su veseli, šareni i sluđeni listajući notne sveske, zaokupljeni poslom pa je svet, onako prozebao, pospan i izgladneo stelno gledao u njih. Ja bih, a verujem i mnogi, zbrisala kući da me nije bilo sramota.
Kada je (u 1.30 h!) isptupio sveštenik da drži propoved… ma, prosto se osetilo da niko nema snage to da izdrži! Ni manje ni više nego sveštenik najzagriženiji za tradicionalnu crkvenu službu!
Ali… onda se Bog javi… Ko zna zašto sveštenik se odlučio da ne govori svoju propoved već slovo koje je pre 1 700 godina o Vaskrsu izrekao Sveti Jovan Zlatousti. U trenu niko nije više bio u crkvi već u Crkvi. Kada je završio i viknuo: Hristos vaskrese!, kao jedan jedini glas zagrmeo je odgovor: Vaistinu vaskrese!
Kome je dato i bez mene će razumeti šta je u tih par minuta preplavilo sve prisutne kao grom iz vedra neba i osetiće suze koje mnogi nisu mogli da zadrže.
Kome nije dato videće i sada samo zatucane ljude i ispred njih Kačavende, Filarete, Artemije…
Svako će dobiti ono što traži, a poneki ono što Bog da.
Od mene još samo tekst beside, tj.
Sveti Jovan Zlatousti: Vaskršnje slovo
Ako je ko pobožan i bogoljubiv, neka se naslađuje ovim divnim i svetlim slavljem. Ako je ko blagorazuman sluga, neka radujući se uđe u radost Gospoda svoga. Ako se ko namučio posteći se, neka sada primi platu. Ako je ko od prvog časa radio, neka danas primi pravedni dug. Ako je ko došao posle trećega časa, neka praznuje sa zahvalnošću. Ako je ko stigao posle šestoga časa, neka nimalo ne sumnja, jer ničim neće biti oštećen. Ako je ko propustio i deveti čas, neka pristupi ne kolebajući se nimalo. Ako je ko stigao tek u jedanaesti čas, neka se ne plaši zakašnjenja: jer ovaj divni Gospodar prima poslednjeg kao i prvog, odmara onoga koji je došao u jedanaesti čas, kao i onoga koji je radio od prvoga časa. I poslednjeg miluje i prvoga dvori; i onome daje, i ovome daruje; i dela prima, i nameru celiva; i delanje ceni, i prinos hvali.
Stoga dakle, uđite svi u radost Gospoda svoga; i prvi i drugi, platu primite; bogati i ubogi, jedni s drugima likujte; uzdržljivci i lenjivci, dan poštujte; vi koji ste postili i vi koji niste postili, veselite se danas! Trpeza je prepuna, naslađujte se bogato svi! Tele je ugojeno; neka niko ne iziđe gladan; svi uživajte u bogatstvu dobrote! Neka niko ne oplakuje siromaštinu, jer se javi opšte Carstvo. Neka niko ne tuguje zbog grehova, jer oproštaj zasija iz groba. Neka se niko ne boji smrti, jer nas oslobodi Spasiteljeva smrt: ugasi je Onaj koga je ona držala, zapleni ad Onaj koji siđe u ad, ugorča se ad okusivši telo Njegovo. I predviđajući to, Isaija zaklikta: ad se ugorča susrevši Te dole! Ugorča se, jer opusti; ugorča se, jer bi ismejan; ugorča se, jer se umrtvi; ugorča se, jer bi srušen; ugorča se, jer bi okovan; primi telo Hristovo, a naiđe na Boga; primi zemlju, a srete nebo; primi ono što vide, a pade u ono što ne vide. Smrti, gde ti je žalac? Ade, gde ti je pobeda?
Vaskrse Hristos, i ad se stropošta! Vaskrse Hristos, i padoše demoni. Vaskrse Hristos, i raduju se anđeli! Vaskrse Hristos, i život živuje! Vaskrse Hristos, i nijednog mrtvog u grobu!
Jer Hristos, ustavši iz mrtvih, postade prvina preminulih. Njemu slava i vlast kroza sve vekove. Amin!
Hristos vaskrse!
„…jer ovaj divni Gospodar prima poslednjeg kao i prvog, odmara onoga koji je došao u jedanaesti čas, kao i onoga koji je radio od prvoga časa. I poslednjeg miluje i prvoga dvori; i onome daje, i ovome daruje; i dela prima, i nameru celiva; i delanje ceni, i prinos hvali..“
Tacno tako, draga Vesna. Da nas Bog sve urazumi i obdari ljubavlju, prvenstveno pa cemo za ostalo polako..kozjim stazicama
Kako procitah ovaj tekst tako me neka hladnoca oblila, jer osecam tvoju veliku neupucenost na ovu temu. Naravno kao prvo bi pohvalio sjajnu formu pisanja i slikovitost reci,ali samu poruku moram kuditi. Naime slazem se da u gore pomenutim slucajevima Vladike, Episkopi nemaju mnogo toga ljudskog, ali svi oni na zemlji prenose rec boziju i njegove reci(molitve) sprovode u dela tako da njihovu djavolju stranu i oni sami okajavaju i ispovede. Pa zamisli samo kako bi bilo da odes u bolnicu da te lece i dodje medicinska sestra( a ti krenes da se raspitujes koliko je muzeva imala,da li bludnici ili ne ? ) a zapravo dosao si da se izlecis i u njoj trazis spas? No sto bi se reklo svako prema svom sudu, bojim se da je tvoj pogresan. kako radili tako nam bog pomogao.
Super 😊