TUŽILAŠTVO: Sam pao, sam se ubio

Preskočiću uvod u kom bih vrlo rado u duhu našeg naroda psovkama pozdravio majke svih političara, i preći ću odmah na razradu. Prevešću na svima razumljiv jezik mnogima nerazumljive poteze naše vlade na čelu sa izvesnim A. Vučućem. Prevodilački posao kog sam se uhvatio jeste ćorav, ali će dobro doći slepima koji misle da je naš premijer ujedno i naš spasilac.

To što je Vlada Srbije odbila predlog za izmenu zakona o zdravstvenom osiguranju da se roditeljima dece obolele od raka odobri odsustvo sa posla dok su deca na lečenju, govori da nam državu vodi dvadesetak moralnih i intelektualnih karikatura. To što je pomenuti premijer dan posle toga naknadno vratio predlog na razmatranje ne menja stvar da su nam u Vladi debili, a govori da nam premijer ima savršen PR tim koji ga uči kako na tuđim greškama da ubira poene za sebe.

To što premijer deli cveće policajkama za 8. Mart, a pritom krije svoju sadašnju i da se razveo od prethodne žene, mnogo više govori o njegovom šovinističkom odnosu prema ženama a licemernom prema čitavom društvu, nego o džentlmenstvu. Ne može mnogo bodljikavih grana koje je pred fotoaparatima zarad malo reputacije delio veštački nasmejanim statistima u uniformama, da zamaskira ono malo očigledne istine koja se skriva.

To što Ivanu Španović oslovljava sa Nevena je slikovit i reprezentativan primer koliko je njegova vladavina jedan veliki lapsus zbog kojeg većina Srba koji mu veruju mnogo toga pogrešno shvata, a ono što je očigledno ne uspeva da vidi. Ceo on je jedan politički lapsus okružen neukim saradnicima koji su takođe intelektualni lapsusi.

To što premijer verbalno napada voditeljke dok im daje intervjue, što sam sebi postavlja pitanja i daje proizvoljne odgovore, uređuje emisije i dizajnira naslovne strane dnevnih novina, a ministar kulture i informisanja daje izjave „Čim ima debate o cenzuri bespredmetno je pitanje ima li cenzure“ i „Ima li cenzure? To je pitanje na koje svaki novinar mora da odgovori za sebe. Mislim da je malo licemerno pitati mene“ govori da je cenzura na toliko visokom nivou da oni koji su dužni da pričaju o tome, u ovom slučaju ministar, spinuju priču na one koje ne smeju da daju odgovore kako ne bi izgubili posao, tj. na novinare.

To što su premijerova laprdava usta bila u stanju da izgovore, a devijantan um da pomisli, da je beba spasavana u helikopteru bila druge veroispovesti ne bi li oni koji su je spasavali ispali još veći heroji, govori samo o tome koliko je radikalna ta politička kolevka koja ga je odljuljala, a od koje on panično beži u poslednje vreme, njega pretvorila u kliconošu ekstremizma, radikalizma i fašizma koju ne uspeva da zauzda čak iako se nadljudskim naporima trudi. Podsetio bih ga na izjavu od onomad, kada je razgrtao smetove po Feketiću spasavajući dete u naručju, da mu nije bitno da li je dete Albanac, a sad mu je odjednom bitno što je dete staro pet dana druge veroispovesti.

Stigao je izveštaj Tužilaštva o padu helikoptera u kom se navodi da su krivi članovi posade, a problem zašto su se oni uopšte zatekli u tom ambijentu, koji je trebalo da bude predmet istrage, zaobiđen je. Tako je po logici naše vlasti Slavka Ćuruviju i Dadu Vujasinović verovatno ubila njihova novinarska reč, gardiste na Topčideru logično metak, nesrećne Obrenovčane pretpostavićete poplava, a bebu, pilote i lekare – magla. Pošto su našim političarima na kraju ipak heroji krivci, neka im ne bude čudno kada narod bude dig’o kuku i motiku i njima presudio pravim krivcima šaljući ih u zaborav, kako bi pravi heroji tada konačno mogli da počivaju u spokoju.

Kategorija : Politika, Srbija
Oznake : , , ,