Volim te Srbijo, ali sebe volim više
Srbija je zemlja iz koje se odlazi. Ovde su kosmopolite odavno poistovetili sa izdajnicima, džentlmene sa papučarima, inteligentne sa štreberima, perspektivne sa uobraženima. Onda su ekstremni nacionalisti, seksisti, glupaci i propaliteti dobili prostora da sebe zovu patriotama, a država samim tim postala tesna za one duhom široke, zagušljiva za one širokogrude, mračna za one prozorljive. Tužno je kada svane dan u kom ti glad nadjača ljubav prema domovini, kad ti promaja koja duva kroz novčanik otvori kućna vrata a pasoš se pretvori u kartu u jednom pravcu.
Kontradiktorno zvuči ali iz Srbije se odlazi jer je voliš. Ovde se ne ostaje jer propadaš, a više ćeš joj značiti ako uspeš. Ovo razumeju oni koji su bili gladni za vreme inflacije, koji su sa neizvesnošću čekali nasilno odvedene očeve na ratišta, koji su spavali po atomskim skloništima tokom bombardovanja, koji su protestvovali i dizali revolucije, a istovremeno završavali fakultete u rokovima da bi sad radili u trafikama.
Patriotizam je ono kad se naježiš dok igra reprezentacija a ipak odlučiš da odeš. Patriotizam je ono kad uvek zaplačeš uz Baladu Disidenata a ipak odlučiš da odeš. Patriotizam je ono kad ti majka plače jer odlaziš a ipak odeš. Patriotizam je ono kad puniš džakove sa peskom na Makišu a ipak odlučiš da odeš. Patriotizam je ono kad u svakom od svojih prijatelja koji ostaju ostaviš po deo svoje duše, a ipak odeš. Patriotizam je ono kad znaš Oče Naš napamet a ipak odlučiš da odeš.
Na keca.
Jer ti je pun kurac poslodavaca koji se ponašaju kao robovlasnici, političara koji kradu, crkve koja je licemerna, komšija koji gledaju tuđa posla, plate koja je mizerna, dvojakih aršina, srebroljuba, poltrona, opurtunista, lažnih osmeha i urokljivih pogleda. Jer nikad nisi imao ni ono osnovno, pa nemaš šta ni da izgubiš. Jer je sve ono što su tvoji preci stekli propalo, pa više nemaš koga ni da obrukaš ako tamo ne uspeš. Jer nemaš čega da se setiš što bi te nateralo da se makar u odlasku okreneš da Joj mahneš.
Odavde se odlazi ne zato što je tamo negde mnogo bolje, već zato što sigurno nije gore. Ovde se ne ostaje ne zato što nikad neće biti bolje, već zato što se nema vremena za čekanje. Dobre prilike su odavno prestale da šetaju ovuda.
Srbija je postala takva da ovde više skoro da nema ni vazduha. Hrane već odavno nema dovoljno. Osmeha i Sigurnosti skoro da nikad nije ni bilo. Ovde ostaju samo oni što još pomalo vuku na škrge. Što se praćakaju ko ribe na suvom. Oni koji presipaju iz šupljeg u prazno. Što sastavljaju kraj sa krajem. Što seku uši da zakrpe dupe.
Srbija je jedna čudna balkanska njiva u kojoj niče i raste, u kojoj se pelcuje i kalemi najlepše bilje, ali cveta i rađa negde tamo. Obično daleko. U tuđini. Dok raste đubre ga mukom, nemaštinom, strahom. Zalivaju ga od zametka neprihvatanjem, neshvatanjem i bolom. Raste kroz mrazeve, vetrove i mrakove do pupljenja. A onda se začuju testere. Tada je vreme da ode. Tada najčešće nema izbora nego da pređe preko plota u komšijsku gradinu i tamo izbehara. Tada je vreme da prekine preživljavanje i počne da živi. Sve ovo može i kraće da se kaže – vreme je za zbogom.
Ne može svako da ode, a otišao bi, tako da ne stoji ono škrge, praćakanje i uši, dupe… Da je loše, loše je, ali za otići nije dovoljan samo pasoš. Jedino gore od ostati je otići i biti primoran da se vratiš.
Gresite, svako iskustvo obogati coveka na mnogo nacina pa i materijalno, otici i vratiti se kao novi covek je uvek bolje nego ni probati. I kad se vratite mozete opet da odete ako pozelite jer znate da mozete. I da je sve idealno rekla bih mladima idite i osetite deuge kulture i razmisljanja, prosirice vas pa se vratite. Nisu svi stvoreni da ceo zivot zive u drugim kulturama.
Više sam mislio ‘biti primoran da se vratiš’ (bez mogućnosti da tek tako opet odeš). Taj odlazak se doživljava kao nas neko zove i čeka tamo negde a to je daleko od istine. Reflektor u mom prvom komentaru bio je uperen na one koji bi otišli ali ne mogu to da učine tako lako (legalno, na duže, a ne kao turista koji se posle tri meseca snalazi i cvika od deportacije). Sa većinom ispisanog se slažem, ali to je tako površno gledanje na stvari i nije dovoljno ni za blog.
Svaka cast na odgovoru!
To je toliko tacno!! Nista nije strasno probati, uvek je svako iskustvo dobrodoslo i uvek obagati coveka. I uvek stoji ono, “ bolje pokusati , nego se posle kajati sto nikad nisi ni probao“. Cheers!! 🙂
Pisem trenutno iz USA, kao imigrant, sa „samo“ bachelor diplomom jer mi je master bio izlaz, kao neko ko u Srbiji nema jaku zaledjinu, neko kome nisu mama i tata u drzavnoj firmi i kao neko ko nema politicke i burazerske veze i vezice! Dakle, neko ko je u startu bio osudjen na neuspeh!
Da naglasim, borac sam! Poslao sam hiljade mejlova, nisam birao poslove, na 990 nisam ni odgovor dobio… Vecini mojih kolega diploma stoji kod roditelja u vitrini, da se pohvale kad komsije dodju na kafu i da posluzi kao podsetnik zbog cega su gulili krompir 3 puta dnevno i slali deci sve sto imaju, i vise od toga, ne bi li im ta ista diploma obezbedila buducnost.. Ja sam u poslednjem momentu skapirao da ce meni moja obezbediti samo kartu u jednom pravcu, kartu za bolji zivot…
PISEM OVO KAO PORUKU ISKLJUCIVO ONIMA KOJI ZELE DA ODU!!!
Ne znam da li vise mrzim ove nase ogranicene nazovi patriote sto po ceo dan razglabaju kako je ceo svet protiv Srba ili ove klasicne gastarbajtere koji vicu „nije vise kao sto je bilo“ a ne pomisljaju da se vrate!!! Otisao sam, i nista pametnije za zivota nisam mogao uraditi!
Odma da kazem, pocetak nije ni malo lak i mislim da je to pre svega zbog rastanka koji mi je iskidao dusu na komade… Medjutim, kada tek dodjete, neko vreme vam kroz glavu i telo struji toliko snazan i intenzivan osecaj, koji ako bih morao da ga definisem, opisao bi kao osecaj ogromne usamljenosti ali i osecaj ponovnog rodjenja! Dakle ne zna se da li je lepsi ili strasniji… Ubrzo nakon sto sam stigao, radeci najobicniji posao, zaradjivao sam kao hirurg u Srbiji!!! Istina, radio sam po 60-70 sati nedeljno, nekada i vise, ali mi je svaki sekund placen, narocito prekovremeno. Kada po prvi put osetite takve uslove, umor ne postoji. Za kratko vreme koliko sam ovde uspeo sam da proputujem zaista dosta, da kupim sebi gomilu stvari, da kupim isto toliko poklona i sto je najbitnije da posaljem mojima dovoljno novca da posle 20 godina opet osete osecaj sigurnosti i osecaj dostojanstva. Rekao sam na pocetku texta namerno IMIGRANT! Dakle, ljudi, ta rec prestrasno zvuci. U Americi (zaista ne znam za durge zemlje) kao imigrant vodim apsolutno normalan zivot. Dakle imam njihov ID (licna karta), imam social number (maticni broj), imam racune u bankama, imam zdravstveno osiguranje, pravo na kredite, koji su normalna i prirodna stvar svuda osim u Srbiji. Jedino na sta nemam pravo je da izadjem iz zemlje i da se ponovo vratim. Naravno da ne nameravam na ovome da ostanem. Ukoliko napredujem samo za jedan level, dakle nadjem normalan posao i zavrsim papire (varijanta je raznih), zivecu san, ali bukvalno!!!!
Izvinjavam se sto sam otisao u dubinu, ali morao sam dati par detalja, jer vidim da niko ne zeli da podeli. Zelim da ohrabrim sve ljude koji bi da se otisnu, da ukoliko imaju mogucnost to i ucine, jer uvek se mogu vratiti, u najgorem slucaju bogatiji za dragoceno iskustvo i sa nekom kintom u dzepu… Videcete sta znaci normalan zivot, videcete kako izgledaju ozarena lica, oseticete kako posle mnogo godina ispod sumornog neba, izgleda zivot obasjan najtoplijim suncem iako Srbi vole da kazu da nijedno ne greje ko nase…
T
@horheakimov Potpuno si u pravu. Ajde da se druzimo, evo ti moj mail frankie.liebermann@gmail.com , nije zezanje u pitanju.
Kako primoran sa se vratis??
Mislim za sebe da sam realan I skroman covek, zivim u Srbiji sa porodicom, ali boli me dusa kada vidim prijatelje oko sebe kako odlaze,, tamo daleko“.Za godinu dana njih sestoro sa porodicom.Kako ce se sve ovo zavrsiti nisam pametan, ali niko od njih ne planira vise da se vrati.Ostacemo zemlja staraca I mirisa smrti, nazalost, a mi I dalje cu4imo!
nemas ti muda….
Sssss-ti nemas pojma!
eee moji vi, gastrabajteri. ne vidim nigde da je patriotizam naveden kao ODSLUZEN VOJNI ROK! ne vidim da je patriotizam naveden kao NIKO NIJE SLOZAN DA NESTO PROMENI, SAMO DA POBEGNE.
mozes da pobegnes gde god, da da se obogatis, budes svoj covek ALI SA PARAMA, DALEKO OD SVIH UZ KOJE SI ODRASTAO, OD ONIH KOJE VOLIS, NIKAD NECES IMATI PRAVU LJUBAV NITI PRAVU SRECU. JEBES PARE I USPEH KAD NEMAS NAJBITNIJE.
Nisu u pitanju samo pare, vec sigurnost, koju ovde ne mozes da osetis. U Srbiji nista nije konstanta. I jos nesto, Srbija je mesto sa iskrivljenim sistemom vrednosti, gde su postenje i moralnost na zacelju tabele. Ja bezim, jer ne zelim da odgajam decu u okruzenju gde biti moralan i posten znaci biti glup. Iskreno, necu se ni okrenuti. Pogotovo sto je daljina postala toliko relativna stvar.
To nije tacno, da nemas pravu ljubav ni pravu srecu, ako tako razmisljate tako ce se i desiti! Nekom je prava steca i ljubav bas ostvarljiva tamo negde daleko! I nismo svi isti, dok god se tako misli ( verovatno ostalo iz kominizma) da svi moraju da misle i osecaju isto, nema napredka!!
Posle niza godina složnosti u promenama i ne bežanju, lako se dodje u situaciju da sam oteraš ono što zoveš najbitnije jer si, hteo to da priznaš ili ne, na kraju sateran u ćošak i nemaš izbora. Ipak je poštenije probati nešto novo, pa makar i na godinu dve, ali znaš da si dao šansu sebi i svom najbitnijem.
pajsru ! ovo nije tekst za tebe.
È pa Bas Nije tako , Ja tamo gde sam odrasla nista me ne veze. Pametne ljude „vuce“miran zivot, plata, posao…….a ne ljude koji stalno kukaju, ne mrdaju prstom, a ocekuju pomoc
Ja ga odlsuzio, hvala Bogu I to u najgore vrene (ekstra 4 meseca ostao), ne moze se sada sluziti, kada je ekipa na vlasti I to izbacila. Verovatno misle da ce nas NATO braniti :):
Ivane,necu da pametujem…stari su govorili :,, gde glad udje u kucu,ljubav izlazi…,,Nije to dzabe receno…smisao je mnogo dublji od tih reci…
To moze da izjavi neko ko je finansijski kolko tolko stabilan. A kad drzis svoj posao u Srbiji, i placas dve kirije, radis 12 sati dnevno svaki dan, a ipak nista ne zaradis sa strane, umoran si ko konj svaki dan, radis a imas dovoljno da se prehranis, a ponekad i ne. A onda odes u inostranstvo i za nedelju dana, 8 sati rada zaradus koliko si u mesecu zaradio u Srbiji, jel bi se vratio? Ja iskreno ne bih, niti cu.
Nema potrebe za generalizacijom.
Da nisam nasao posao u struci, istu bih diploma nostrifikovao I radio napolju.. tj.probao bih tako nesto da uradim.
Ako ne, za pocetak bbih radio posao kakav nadjem ( a naradio sam sse raznih od srednje skole)Nije u redu da mesamo Srbiju I politicare, drzavu, vladu..jer smo ove mi birali..da bas tako. Mozda nismo glasali za njih, ali smo ih birali.
Realno svako od nas moze bolje, ali svi nesto cekamo I cekamo…a u inostranstvu smo dosta vredniji
Opet, neke profesije ranije I danas, jednostavno ne mogu da se ostvare u Srbiji I zasto da ne odu negde gde to mogu..
Nije strasno otici, opsano je zaboraviti gde ti je koren…onda ostalo nema poente. Verujte da je tako.
Poenta je da krenemo od sebe.. I da nadjemo srodnu dusu, jer sve je udvoje lakse…
Nažalost ovo počinje da liči na izbeglištvo.
U ratu su ljudi bežali od fizičkog nasilja, a sada su prinuđeni od psihičke torture.
Nema više dileme otići ili ostati, svako ko želi da živi od rada moraće da ode.
Ovde više ne vredi ni rad ni diploma.
Posle 12 godina rada sa fakultetskom diplomom napredovala sam do šalteruše i plate od 30000,00. Za svako drugo radno mesto potrebna je veza i samo veza, a do ovog radnog mesta došla sam zahvaljujući velikoj upornosti, Sa tolikim trudom, diplomom i iskustvom već bih bilo gde nešto stekla ovde imam samo za hleb i mleko, vrtić i to je to.
Naravno da „mora“ da se ide.
Svako ko ima neku ideju neka podeli 😉
Svako moze da ode! Ko hoce-nadje nacin, ko nece-nadje opravdanje…kao i za sve u zivotu
Svi koji su za druzenje, neka se jave. Nije patetika, nije zezanje. Slobodno ljudi , javite se.
Posle duuugo vremena i dolaska u tudjinu (meni jako dragu), shvatila sam da je moj najveci korak, ne to sto sam zavrsila fakultet, sto sam se u poslu dokazala kao jedna od jaboljih i postala menadzer (u Srbiji), nego to sto sam napustila Srbiju.Imala sam dobru platu (srpsku) ali najtuznije mi je bilo sto su moje kolege imale onaj minimalac pa i manje. Nisam smela da im kazem koliko primam da ih ne uvredim, a sada da napisem da je to bilo 45 000 do 50 000, din je smesno. Smesno je za koje novce se radi od 8 i 30 do 16 i 30. Svaki dan ti uzme posao a da znas da nemas nista. Moja sestra me nikada nije posetila jer sam udata 250 km dalje od nje, starija je bila kod mene dva puta za 20 godina. Ko da smo u inostranstvu. Nikako da odvoje novac da dodju, jer i oni primaju neku bedu. Rekla sam sebi samo da se snadjem ovde pa da ih sve dovedem. Inace moj najveci uspeh je sto sam prelomila i napustila sve, sta ce meni da udem direktor robovima zarobljenim, kad sam placena kao niko u normalnom svetu. Za 500 EUR ovde niko ne radi, to je bezobrazna ponuda i ne dolazi u obzir. Kod nas u Srbiji ljudi rade za milostinju, strepe od otkaza, strepe da im se bojler ne pokvari, da im racun za struju ne pojede platu, da im detetu ne treba proteza za zube koja kosta kao 5 mesecnih plata. Strepe da se ne razbole, jer ce dobiti pola one slepacke zarade, strepe da drugi ne provale u kolikim su dugovima, strepe da i ono malo firme ne ode u stecaj.Ja sam napokon odahnula, vise ne glumim uspesnu direktorku ( a imam samo dobre rezultate jer sam upregla neplacenu radnu snagu i jadno se osecam svakog petnaestog u mesecu). Svi su se cudili zasto idem, mnogi su se obradovali jer ce kad ja odem dobiti moje mesto, Ja sam svesna u kojoj mi drzavi zivimo i svesna sam da cu moju decu izvuci definitivno iz govana i necu im dozvoliti da se raduju kada se zaposle preko veze i dobiju minimalac. Ljudi bezite dok jos nije kasno.
Odlična analiza, ali rodjače, ko kiti kurac da ostaneš ovde!?! Putuj igumane …
Da je lako, svi bi vec otisli. Ovde krv propljujes i dok odes i ako ostanes i cekas da se neka sansica pojavi. Ja sam uspela i neizmerno mi je drago. Zao mi je onog sto je Srbija bila i u sta se pretvorila. Kad vidim neke potomke kurvi i robijasa koji misle da su izmislili svet za tih par vekova sto postoje, muka mi je.
Kada odes tamo kako kazes, radis i zaradis, a za te zbuce, za bolesti i ostalo koje ne pokriva osiguranje, platices ako si bas lose, a ovde kod nas je jos gore. Placas socijalno zdrastveno, a kad odes kod lekara, oni te salju u njihove privatne klinike, zubara isto placas, a naravno mesecna primanja minimalac.Obrni okreni,ne mozes da se lecis ako nisi potkovan novcem. Tamo negde gore, bar imas za osnovne potrebe.
‘putuj igumane’ klasicna izreka onih koji ne smeju da priznaju nista sami sebi, koji se plase da budu manje uspesni od drugih, koji se plase da priznaju da su manje uspesni od drugih, koji se plase da neko je postupio ispravno a oni nisu, jednostavno receno nemaju muda pa sad kao putuj igumane onako cinicno kazu… hahah 😀 ostaj igumane 😀
Ja sam otisao 2004te. I Bogu hvala da jesam. Ko nije otisao iz Srbije nezna kako je ziveti NORMALNO. Preporucujem Kanadu.
I drago mi je da sam ubacen u masinu.
Politika?? STa je to??
Kanadskog premijera vidim na tv jednom u mesec dana ( nekad i redje).
„Razmišljaš samo kako da otplatiš rate za kredite i ‘ebeti se i za politiku i ostale zajebancije.
A kada nemaš da otplatiš ratu nema roditelja koji će ti pomoći a štek nije dovoljan jer si ga potrošio na dečije zubiće jer ti tvoje osiguranje to ne pokriva…
Treba i to reći! “
Treba i reci da imas mogucnost da da uzmes krediti da ga vratis sa normalnom kamatom?
Znas kako dragi moji
U kanadi je sve sto je u zivotu neophodno je jevtino ( hrana, gorivo, gas, struja, voda, garderoba, obuca)
A sve sto nije neophodno je skupo ( internet, mobilna, satelitska tv, itd)
A u Srbiji je sve obrnuto
Mobilni dzbalaseka a hrana u nebesa
Ti si tipican seoski malogradjanin. Ja, Ja, Ja, Ja, jA
Prijatelju,
sve stoji kako kažeš, ali pre nego odeš poslušaj me, nešto si zaboravio ili pre nisi znao reći.
Kada odeš ‘tamo’ , više nemaš vremena za razmišljati i gledati kroz naočare kroz koje ovde gledaš! Bivaš ubačen u mašinu i više te ne zanima ni licemerstvo, kosmopolite,izdajnici itd.
Razmišljaš samo kako da otplatiš rate za kredite i ‘ebeti se i za politiku i ostale zajebancije.
A kada nemaš da otplatiš ratu nema roditelja koji će ti pomoći a štek nije dovoljan jer si ga potrošio na dečije zubiće jer ti tvoje osiguranje to ne pokriva…
Treba i to reći! I
veruj mi srediće se i ovde stvari na taj način da ćeš razmišljati samo kako da vratiš ratu kredita prvog. To će ti izmeniti filozofiju i nećeš se nervirati zbog drugih stvari.
Rate kredita imamo i ovde, roditelje penzionere koji kad plate racune i lekare imaju taman unucetu za kutiju keksa, decijeg zubara plaćam koliko i svog…sto reče neko, bolje gradjanin drugog reda u tudjoj zemlji nego u svojoj…plus, grad ruzan, izvrljan, izandjao. Ljudi namrsteni, bez nade. A nada je sve. I zivi tamo negde.
Prekookeanski brod je lekcija za sve. Radis, pacen si, trosis novac kada dodjes kuci u svoju zemlju i pisas po klosarima koji iz svog grada nikada nigde nisu bili. To je PATROTIZAM.
Naravno. I ja sam sa Ekonomskim fakultetom bila u Nemackoj da radim kao sobarica i prezadovoljna sam. Molim Boga da odem sada ponovo. Pre cu do kraja zivota to da radim,ali normalno da zivim sa platom 1500 evra nego ovde da sa fakultetom cekam posao 10 godina a usput da radim za nekih 10 000 dinara kod privatnika, ako se smiluje da ti da.
A evo ja sam otišao pre par godina, nemam dugova niti vraćam kredite, i sa lovom stojim sasvim dobro. U Srbiji bih doslovno cepao drva – sa sve fakultetskom diplomom i prosekom od skoro 10 – da ne bih umro od gladi.
A vremena za razmišljanje o Srbiji ima, itekako. Jedino što me iz dana u dan sve manje zanima ta naša jalovina.
I ja sam otisla pre 2 godine. Nikome nista ne dugujem, kredita nemam, pristojno zivim, imam sve sto mi treba. I odavde mogu pomoci svojoj porodici. Uvek se moze vratiti, i nije lako otici. Nije lako ni biti sam preko okeana, ali barem znas da se tvoj rad i trud isplate, i bivas placen za svaki sekund proveden na poslu. Najgore je zabiti se u kucu, kukati nad svojom situacijom, propiti se. Svako moze sve ako hoce. Tesko jeste, ali nacin postoji. Samo zavisi koliko si psihicki jak i uporan da postignes ono sto zelis.
Отишао сам давне 1993-е, након свега што је експлодирало, завршио у србији војни рок, остао дуже 4 месеца док је држава буктала потпаљена са запада, а не успело добро, “ одгајена“ у комунистичком времену док се стрељало за једну реч. То је доказ да се на силу не може држава стварати од више (много година раније једног) сада, више народа. То би требало бити други већ по реду не положени испит. Сада када имамо 7 држава од раније једне, није ни чудо шта нам се дешава. Ајде да пређемо на одлазак, да, најтежи тренутак у мом животу, али сам успео да задржим љубав према мојој Србији, и да јој нешто дам. Многи увек траже, и само траже. Постоји ли неко ко би јој дао? Да, постоје, ти који дају, не кукају и не вапе. Ради за себе, помози себи “прво“, па онда помажи другима. У расејању је увек тешко, новац није све око чега је човек срећан, једино ако је прешао у посесивност, и мисли само да он живи на овоме свету. У расејању нема другарства, бар оног правог као у Србији. Нема се ни времена за дружење, ради се једна смена “цео“ дан, не као код нас две, у чијем дану имате једно пре подне или по подне за вас.
Дакле, ствар је једонставна, ОДУЗМИ СВЕ ШТО ТИ ЗАПАД ОДУЗИМА, ТАКО ЋЕШ ОПСТАТИ И У СРБИЈИ !!!
ОДГОВОР НА: “СРБИЈО, ВОЛИМ ТЕ, АЛИ ВИШЕ ВОЛИМ СЕБЕ“ !
Постоје разни блогови по интернету, један од многобројних је, “Србијо волим те, али себе волим више“ ! Млади кукају и вапе за послом. Покрећу портале из беса, како би себе оправдали што желе да наопусте земљу. Држава ћути и јасно пропада путем ка ЕУ, не желећи да помогне младима, оставља их по страни. Можда и у инат, ко ће знати.
По неким проценама око 4 милиона Срба живи ван Србије, али нису наши млади по Србији обавештени како ми у расејању живимо. С обзиром да у расејању нема другова (бар оних правих), нити времена за дружење, нема ни подељених смена на послу, јер у Србији тога има, у чијем дану се може провести пре подне или по подне за себе. Ради се дакле по 8 – 14 сати дневно. Нема толико “кафа“, дискотека, активности типа – ајмо на фудбал по подне. Нема дугих година легалних папира (ја их чекао 10 пуних), нема ни одласка кући у посету у том изгубљеном времену, нема ни девојака свог рода (бар у већини), нити маме да изнесе доручак, ручак или вечеру, нити комшија, нити ко да вас теши у свом том мучном времену жртвовања.
Моје мишљење после проведених 21 годину је, одузми себи у животу све ово горе наведено, успећеш и у Србији!
Аутор текста,
Милан Лакић
МОДИФИКОВАН ТЕКСТ !
Lepo rečeno!
Мило, баш напротив. Кад одеш онда те нека грижа савести (ваљда, баш зато што волиш) тера да гледаш и да се нервираш. А док сам био у Србијици нисам никакве вести пратио. Дијаспора више прати него народ у Србији – ово из личног примера потврђујем. Проблем је што се ми више ништа не питамо јер немамо право да се жалимо – а и бирамо да ћутимо. Проблем је већи што она шака јада што остаје трпи све то и даље, јер очигледно још увек није довољно лоше.
Osnovni problem je taj što ljudi biraju da ćute, što se sve više plaše nečega, što ništa ne čine osim kukumavčenja, a svaki dan sve dublje tonemo. Ali, kao što ti lepo reče, očigledno još uvek nije dovoljno loše. Svi kao nešto čuvaju sebe, nije ih briga za druge, uz opravdanje „da su takva vremena došla“ i „mi tu ne možemo ništa“. Međutim, baš u tome je kvaka. Mi možemo, svi mi možemo, svi mi smo kumovali ovakvom stanju, i kao što reče patrijarh Pavle: Biće nam bolje onda kada mi budemo bolji. Tekst jeste izneo tačno stanje, ali liči samo na još jednu žalopojku i ništa više. Ne možemo svi da odemo negde daleko i time smo rešili sve probleme. Nismo svi sposobni da odemo. Ne želimo da idemo. Želim da mi ovde bude dobro i da u svojoj zemlji živim slobodno i sigurno. Svuda gde idemo nosimo sebe i svoje osobine. Zato treba da promenimo svest i umesto kukanja nad prosutim mlekom da vidimo kako već sutra može da nam bude bolje.
Тачно тако. И ја сам то желео, али (из разлога које не желим овде да објашњавам) је најрационалније било отићи. И ја исто желим мир и напредак мом народу и земљи, али нисам хтео да чекам да се неке ствари десе већ сам их узео у своје руке.
Моји родитељи су једном изгубили све и кренули из пепела. Добар део живота су провели у чекању, али од како су изгубили све, све им се мења на боље јер они раде на томе. С друге стране, видим много драгих људи који нису имали ту несрећу да изгубе све у рату, али за њих кола већ више од две деценије иду низбрдо. То су људи који животе проводе надајући се и чекајући да ће достојанство само доћи.
Жао ми је. Неће.
Da i ja sam da se ostane u svojoj zemlji,ali da li je nasoj deci ovde dobro?Zasto nemenjamo?Imam sina jedinca,otisao je za boljim zivotom,jer ovde je bio zeljan svega.Da ljubavi je bilo,ali mnogo toga nije.Bilo mi je pretesko,a ni njemo nije bilo svejedno,ali gledala sam ovde njegovu tugu i nemoc.Sada ima sve.Puno radi, ali ima pristojan zivot,kako bih svi trebalo i u Srbiji da imaju.Sada je raspolozen,a sta je za roditelje najvaznije nego da gledaju svoju decu zadovoljnu.
Niko ti ne brani da deo zarade potrošiš na normalno osiguranje. U Srbiji su mi uzimali trećinu na razne gluposti, ovde platim 10-15%, što znači da ostane još sasvim dovoljno za osiguranje pre nego što se dođe do cifre od 30%… Imam osiguranje ali znam bar 20 ljudi u momentu da nabrojim koji godinama ni ne pomišljaju da ga uzmu pa kad đavo odnese šalu, kukaju poput tebe.
Druze da te pitam a sta ti to radis da placas porez 15%. Ja isto radim u USA Ali placam veci poteZu
Nije tacno
Svaka cast na odgovoru!! 🙂
interesantno da uvek protiv odlaska pisu ljudi koji nukuda mrdnuli nisu( nisu mogli ili nisu smeli) i uvek oni najbolje znaju kako je “ napolju“ lose i sta sve to napolju fali… covek sebe nosu kuda god da krene… ako ima ljubavi u sebi, ljubav i nadje, ako je duhovit i druzeljubiv, to i nadje… kakve naocare nosi, tako vidi svet… sve je stvar percepcije…. a Srbija, divna zemlja iz koje svi zele da odu, ali ne smeju da priznaju…
Nije tacno. Ja sam bio, radio odlicno, steako, i vratio se. I sada, iz ove perspktive, drago mi je sto sam otisao ali mi je jos draze sto sam se vratio. Ne pricaj napament, imaj makar malo dostojanstva pa svoju mizeriju i nezadovoljstvo zadrzi za sebe.
Aj ne lozi se, to su vasi tipicni malogradjanski snovi. Tipa ,, Svuda su jednorozi i duge , samo je Srbija Mordor “, slucaj…kako da ti objasnim…sve te zemlje imaju taj standard ( vise ga i nemaju ) ne zato sto je to eto tako , zadato nego zato sto su oni stalno na oprezu , cuvaju svoja prava , i bore se na ulicama.
Idi, mlad si. Pa i ako kojim slučajem ne uspeš, imaš gde da se vratiš. Gore od toga bi bilo da nemaš gde. Dok imaš kome i gde da se vratiš, pakuj kofere, probaj, pokušaj, potrudi se da uspeš, nemaš šta da izgubiš. Želim ti puno sreće šta god da odlučiš 🙂 Hristos se rodi!
Idi ako imas gde, zaboravi ovaj polusvet i ovu poludrzavu. Nemoj da te deca sutra kunu sto ih rodi .
Bravo majstore totalno siu pravu.Da mi je ova pamet i petnaest godina manje ufffff
Nesto bi pametno da ti napishem, ali steglo me nesto u grlu, dok evo vec peti put odlazem odlazak.
bravo! to je to, srz.
Svaka čast nista nije bolje ni kodnad u Hrvatskoj pozdrav
Ovo je vec, na mestu. Dobra skica..dobra.
Sve lepo receno, jos lepse upakovano, a opet tako netacno. Nije to rodjace patriotizam, bar ne taj deo sa odlazenjem. Patriotizam je, a niko ga od nas nema jer nemamo hrabrosti ni vere u sebe, kad se ostajuci ovde boris za ovu zemlju protiv svih tih mediokriteta, kvazipatriota, laznih demokrata i jos laznijih radikala. Kad si spreman po ma koju cenu da ides do kraja i probudis ucmalu veru i ugaslu hrabrost kod svog komsije, rodjaka poznanika ili prijatelja, pa kad uspes to kod ma koga od njih, onda zajedno idete dalje da budite ljude. To je patriotizam i to mora da uradi taj sto je nekada davao ispite u roku a danas radi u trafici. To mora on ako je intelektualac i elita svog naroda, a ako to ne moze onda mozda i treba da radi u toj trafici ili da pobegne u gastarbajtere. Ne prebacujem nikome, jer ne prebacujem ni sebi, ali hajde da ne brkamo defetizam sa patritizmom. Na zalost ovaj narod boluje od teskog oblika beznadja, a daj Boze da nije to vec preslo u hronicno oboljenje.
@ sasa moravski bravo! to je to, srz.
Bravo Sasa, slazem se milion posto sa Vama
i… je l’ ti uspevas da uradis to sto si napisao? Patrioto.
Odličan komentar
Svaka čast, sasa moravski! Odlično rečeno: to mora da uradi taj sto je nekada davao ispite u roku a danas radi u trafici. To mora on ako je intelektualac i elita svog naroda, a ako to ne moze onda mozda i treba da radi u toj trafici ili da pobegne u gastarbajtere! Bravo!
Osnovni problem je taj što ljudi biraju da ćute, što se sve više plaše nečega, što ništa ne čine osim kukumavčenja, a svaki dan sve dublje tonemo. Mi možemo, svi mi možemo, svi mi smo kumovali ovakvom stanju – Biće nam bolje onda kada mi budemo bolji. Tekst jeste izneo tačno stanje, ali liči samo na još jednu žalopojku i ništa više.
Patriotizam je i kad je kritička oštrica ovako britka, i kad odeš pošto si svestan da je Srbija ostala ista kao u Sterijino, Domanovićevo ili Nušićevo vreme. Odličan tekst, posebnu težinu mu daje današnji praznik! KSM
Idi,idi…ovde ‘leba nema…znas sine,tamo negde 90-tih sam kao i mnogi govorila: „Da ode Sloba,pa da moje dete zivi dobro kad bude imala 20 godina (1984 je godiste)..sve je to sranje,te price…. bice…. mozda ce biti…nama je zivot prosao u tom mozda…ne znas kad je bilo gore…u stvari, najgore je bilo kad su „dosli nasi“. Srecnim sticajem okolnosti nasa cerka ,vodjena srcem, je otisla u inostranstvo…ne moram ti nista reci, sem da njen otac i ja, i posle 6 godina 5 puta dnevno uzahnemo, jer nam jedino dete nije tu,blizu,a 10 puta kazemo „Bogu hvala“….jedan je zivot….ne okreci se sine!
ahahahahaaa revolucijaaaa! …i koga ce mo da postavimo na vlast posle te revolucije? Druze, od slobe pa do danas, vlastu Srbiji ne bira narod, odavno vec srbijom ne upravljamo mi samo sto narod to malo teze kapira.
Da je pametan,narod bi mogao da izabere pametne i poštene,nego bira one koji se najviše slikaju…..Ja sam glasala za doktorki neurohirurgije koja je imala divnu i ostvarivu viziju za Srbiju,ali nije se baš eksponirala.
Највише мрзим кад неко генерализује. Има и паметних, добрих, учених који се боре сваког дана за земљу, који не дижу руке и сидро. Због такве малодушности и пропадамо. Ја сам студент, немам посао, струка ми није нарочито перспективна, али ћу све дати да нађем добар посао, макар и чекао пар година. Борићу се, као што се и борим. Надам се. Многи пре нас су били у неизбежној ситуацији, па су остали. Гинули, проливали крв, рађали по шесторо деце иако су били сиромашнији од данашњих генерација. Далеко од тога да је добро, али свако иоле паметан види то, што није нека мудрост. Није Србија крива, мила наша земља. Земља није крива, држава и државници јесу. Шачица корумпиране „елите“ нас цеди, а ми кукамо и бежимо. У неким државама би одавно све горело у револуцији одлучних народа да промене све. Треба истребити гамад, они и хоће да одемо. А изумиремо…одлазимо…нестајемо…ако тако наставимо, стаћемо под ту чувену шљиву.
Videcu te studentu kroz 10 god kad vudes ozenjen sa gladnim detetom i bez sansi da ista promenis. Onda cu da vidim principijelnost i borbenost tvoju. Sagnuces glavu i poniziti se vise puta da bi ti dete nesto jelk. Teodor Rosak je napisao da razlika izmedju mladosti i njene principijelnosti i ukazenja u starost i njenu konzervativnost nastaje onda kad pocinje da se brani nesto dobijeno ili steceno. Dakle cujemo se za 10 god.
Najlakse je otici, i tamo prezivljavati… Moji su krenuli od nule, pa borba, pa se ima, pa se nema, ali nikada nije bilo predaje, imam dve predivne sestre, zdravi pravi svi u porodici, a kada je tako, uvek ce da se nadje neki posao… Hvala Bogu, imamo dovoljno, i niko nije potezao pricu da ide preko, vec smo dali sve od sebe da ostanemo svi skupa, a to je snaga
@kad pocinje da se brani nesto dobijeno ili steceno
NA zapadu to počneš da braniš kada otplatiš kredite 30-40 godina. Onda već penzioner odmah počneš da prodaješ i ideš ‘u manje’ kako bi imao za dažbine.
Videcu te kad zapravo budes krenuo na razgovore za posao pa kad vidis da te pozovu na tek nekoliko njih,naravno ne govorim o onima u struci jer je veca sansa dobiti sedmicu na namestenom lotou nego da bez potezanja veze dobijes posao u struci. Ma kakav posao makar poziv na razgovor,nedostaje ti ili iskustva( ne znam gde se magicno deli to iskustvo kad ga 99% poslodavaca trazi i za pocetne pozicije) ili je drugi kandidat kvalifikovaniji ( nema veze sto fakultet koji je taj kandidat zavrsio kao i prethodno iskustvo veze nemaju sa tom pozicijom). A i kada te pozovu tek kad dodjes otkrijes da je ili prevara ili call centar samo je naziv posla takav da si pomislio da je dosao Mojsije u nasu napacenu zemlju i konacno odlucio da otvori poslove za tvoju struku. A onda pogledas naokolo i vidis sledecu scenu: gomila mladih koja je vecina zavrsila fakultete bojazljivo se gleda i moli da makar i tu dobiju sansu dok ih tuzno gleda gomila zena starosti od 50 do 60 godina koje su ostale bez posla. I onda cujes fenomenalnu recenicu poslodavca:“ Rad je na procenat,prodajete proizvod preko telefona.“ Ne zvuci lose-mozda ste pomislili,ali dok ne pitate logicno pitanje – A sta to prodajemo? „Pa znate to ne mozemo da Vam otkrijemo pre nego sto prodjete obuku“, odgovara umiljatim glasom pr fantomskom preduzeca. “ A ako ne prodate nista nema ni zarade,ali sve je u vasim rukama“. Divno, prodajem nepoznatim klijentima proizvod koji ne znam sta je. Nekako u tom trenutku pocnes da se divis Ludom Sonetu koji „valja“ travu,on bar zna sta prodaje i klijentelu. I pomislim da moju diplomu mastera mogu lepo da mu pozajmim da koristi da prenosi svoj proizvod,bar neku svrhu da ima. Verovatno sam za ljude koji se busaju i udaraju u grudi da su velike patriote sitna prodana dusa i izdajnik, ali necija velika usta koja me pljuju fenomenalnim izlivima patetike dok govori da ce mojim najmilijima i ona mala primanka biti smanjena zaista ne mogu da slusam. Mozda i tamo preko „ne cvetaju ruze“, al makar bile i koprive to u sta ulazim bicu adekvatno placen za bolah hod i moci da pomognem onima do kojih mi je stalo.
Skoro nisam pročitala bolji opis jadnog stanja u kome sa nalazi ova zemlja i mladi ljudi koji sa master diplomama ne mogu da dođu do posla.Ja radim sa fakultetom u struci, ali radim više od dvadeset godina.Moj sin je prošle godine sa diplomama dva fakulteta sa univerziteta u Beogradu i prosečnom ocenom 10 , otišao u Ameriku.Ovde za njega nije bilo posla.Radio je nešto na neke čuvene „PP ugovore“ i njegov posao je zavisio od ljudi koji su polupismeni i koji su pokupovali diplome na našim „čuvenim“ privatnim fakultetima.Tu platu za koju je ovde radio mesec dana tamo zaradi za par dana.Svakako da roditelju ne može biti drago što mu je dete,koje je gajio i školovao,otišlo trbuhom za kruhom, ali verujte, još teže mi je bilo da ga gledam svakodnevno nezadovoljnog, besposlenog i razočaranog!
Sumpore svaka ti cast! Sto kaze Dragana, bolji opis nisi dao! Ja imam posao, donekle u struci (zavrsila italijanski i DVA MASTERA U RIMU) i radim u call centru NA ITALIJANSKOM doduse i za AMAZON.IT pa ako nista drugo pricam na tom jeziku i radim za perspektivnu kompaniju…ali sve sto si napisao je upravo bas tako…hahha secam se kad sam isla na razgovor za MARKETING MENADZERA a ono zoves ljude u stanove i nudis im internet (KBC NET objavio taj oglas!), pa da ti se zivot smuci!!! Ej Marketing i jos menadzer hahhaha
dragi moj i ja sam bila dobar student i borila se da ostanem ovde i radila 5 godina kao jedan od najboljih radnika,dobila sut kartu zbog neke koja ima lovu i ciji su roditelji stranacki opredeljeni,i to taman kad sam mislila da cu dobiti resenje za stalno.za 5 godina ni resenja ni dece ni porodice,ni perspektive,mislila sam isto kao ti,ovaj sistem ubija mlade ljude i ja vise nemam vremena da se borim sa vetrenjacama,a pokusala sam veruj mi,zato odoh i ja!
Bravo, Viteže, to je pravi odgovor. To je pravi Srbin i patriota! Sve je tačno što si rekao: „Многи пре нас су били у неизбежној ситуацији, па су остали. Гинули, проливали крв, рађали по шесторо деце иако су били сиромашнији од данашњих генерација“.
Чујемо се 😉
Aj bez prdeza. Ne gasi decku ideale, te tvoje cavuljske price ostavi za tvoju gajbu…
Ja to shvatio pre vise od dvadeset godina…
Pozdrav iz Toronta.
@Bollocks
Prvo kažeš da je osim tvojih par prijatelja BG jedna retardirana seljana a posle par redova konstatuješ da je vrednih i talentovanih ljudi puno u Srbiji?! E vidiš meni je drago što likovi poput tebe sa svojim načinom razmišljanja napuštaju Srbiju. Time dižu Srbiji prosečan IQ.
‘Mladih’ je kljucna rec ovde koju si propustio u svojoj dubokoj analizi Gagec. Uzivaj tamo, mislim da zivis u adekvatnom mestu gde pripadas
@Bollocks “‘Mladih’ je kljucna rec ovde koju si propustio u svojoj dubokoj analizi Gagec“
Pa jel’ u BG (retardiranoj seljani kako ga nazva) mladi ne žive? Nemoj se …….vati više Sidneja ti.
Odrastao sam u BG-u, odselio se u Sydney 1988-me sa 20 godina i proveo sam nekoliko meseci u BG-u prosle godine. Osim nekoliko bliskih prijatelja koji su ziveli napolju i koji su super, BG je jedna retardirana seljana u svakom pogledu (biznis, politika, kultura, socijalni dijalog, gradski likovi) koju ova analiza jos oslikava cak i na neki pristojan nacin. Zelim svim mladim vrednim talentovanim ljudima kojih ima puno u Srbiji da odu iz te blatnjave komunisticke banana republike i da nadju svoju srecu na zapadu. Nismo mogli birati gde cemo se roditi, mozda mozemo birati gde cemo ziveti ali definitivno biramo gde se necemo vracati
U inostranstvu sam u roku od 2 meseca od samaranja tanjira stigao do pozicije menadzera recepcije hotela bez imalo stresa i sa veoma malo dobre volje i napora, a ovde ih samarao godinama i sluzio najgoru pijanu bagru za 15hilj. din i nista nisam postigao. Tvoj nacin razmisljanja je ujedno i tvoja dijagnoza.
U Srbiji se nisu snasle ruzne devojke i glupi muskarci!!!!! a vi idite negde da samarate tanjire i da vucete lopate po putu! Kada bi to i ovde radili umesto da se sedi po kaficima i prica kako nista nevalja e onda bi mozde i bilo necega! Niko na svetu vise ne mrzi Srbiju od samih Srba. Tako da nevidim razlog sto bi neko odavde odlazio kada nas niko nemoze toliko malo da plati koliko mi malo mozemo da radimo!!
Ja bih voleo da tebe licno upoznam i da ti licno promenim misljenje u toj tvojoj naduvanoj bezobzirnoj prepotentnosti. Ako je ko u ovim komentarima i gornjem tekstu generalizovao stvari, onda si ti to uradio svojom prvom recenicom.
Patriotizam i snalazenje u zivotu u jednoj bolesnoj drzavi u bolesno vreme ne idu ruku pod ruku. Patriotizam znaci da se nismo odrekli osecanja pripadnosti i ljubavi prema jednom narodu i jednom prostoru kada taj prostor napustimo. A to je „bloger“ i nagovestio.
Sta vi mislite, da je ostajanje ovde po svaku cenu veci patriotizam od onog koji odlazi zbog kvaliteta zivota? Ne trebaju ovde revolucije svakih 5-10 godina da bi se srusio sa vlasti neko koga ste vi izglasali! Ovde treba RAZUM, ZNANJE i SAGLEDAVANJE kome dajete taj izborni glas, a ne da se, busanjem u „patriotske“ grudi, uvlaci „vladarima“ iz nase ulice ili kvarta jer ce nam ta veza doneti neku korist.
Deco – IDITE odavde, ali ZADRZITE u srcu LJUBAV prema Srbiji, jer onda znate ko ste!
A ja… ja cu pre vas da odem u 43.-oj godini zivota i sa 24 godine radnog staza, jer ovde nisam dobio nista normalno, a dao sam svoju…mladost!
@Bojan “A ja… ja cu pre vas da odem u 43.-oj godini zivota i sa 24 godine radnog staza, jer ovde nisam dobio nista normalno, a dao sam svoju…mladost!“
Ti imaš 43 godine a pričaš kao tinejdžer kome su roditelji krivi što mu nisu obezbedili više! Doduše ti si malo odmakao pa kontaš da ti sada nisu krivi roditelji nego valjda država?
Šta si to očekivao da dobiješ a ne da zaradiš i šta si to dao? a ne reče i kome si to dao svoju mladost?Komšiji? Meni?
Radio sam i radim za odbranu i nije me omasila SLO, HR, BiH, KOS, i mozda, ali samo mozda, je to delom uticalo na tebe, komsije, sugradjane, sunarodnike… A tada sam imao od 19 do 27 godina. Zeleo sam i nadao se i u toj nadi ostajao ovde da bih docekao „bolje sutra“, ali se, bre, nesto mnogo oduzi, zar ne?
Svako ima svoju zivotnu pricu i ne bih moju delio sa drugima, ni za nauk, ali zeleo bih samo da shvatite koliko neko moze da bude beznadezan da u mojim godinama pozeli da ode odavde! Mislis da je lako doneti te odluke? Mislis da je tu pitanje zrelosti presudno? ili je to samo normalna zelja za normalnim zivotom… Prosudi(te) sami.
@Bojan “Radio sam i radim za odbranu i nije me omasila SLO, HR, BiH, KOS, i mozda, ali samo mozda, je to delom uticalo na tebe, komsije, sugradjane, sunarodnike… A tada sam imao od 19 do 27 godina“
Prijatelju sam si izabrao vojni poziv na to se nije teralo! A bilo bi OK da pomeneš i da ćeš sa beneficirnim radnim stažom za koju godinu u penziju! Imaćeš penziju možda i pre pedesete.
A ja što sam gulio škole redovno skoro do tridesete otići ću u penziju sa 70 ako doživim! Pa opet zbog toga ne kukam. Nego ako ćemo se glupirati i meriti patriotizam rekao bih da mi se čini da od onih koji kažu da vole Srbiju ipak malo više verujem ovima koji ostaju u pomenutoj.
Tacno je, otici cu u penziju u 50-toj, ali jesi li siguran da cu od te posteno zaradjene penzije moci da prezivim mesec, da platim deci skolovanje u tom BGD-u, da placam ratu kredita za stan… Dragi moj neistomisljeniku, ako sam sta naucio na fakultetu bila je matematika,a i ne treba ti fakultet da saberes elementarne brojeve i osnovna je dosta. Medjutim, sve je to ekonomija zivota, mene nerviraju mnoge druge stvari – nekorektnost i nevaspitanost ljudi, bezobrazluk tih koje volimo oko nas kao pripadnike istog ili slicnog balkanskog plemena, drskost i samoljublje pojedinaca koji se bogate na tudjoj gladi, sistema koji brani korupciju i kradju…
Sve te gastarbajterske price znam, naslusao sam ih se do svakog detalja i svake razlicitosti i svake nekorektnosti…ali, brate mili, niko se od njih ne vrati (bar od mojih poznanika). Svi vole oni Srbiju u srcu, na karti, na zidu do poslednjeg rostilja ili praseta ili zurke ili diskoteke ili dana odmora koji provedu ovde. Onda se lepo vrate tamo da ZIVE, jer da im ne valja, vratili bi se zauvek u Srbiju!
Postujem tvoje misljenje i uvazavam ga i zelim ti da ceo svoj zivot provedes u zadovoljstvu i sreci sto si, izmedju ostalog, ziveo kao svoj na svome. Ja sam probao…dosta vremena sam isprobavao… i, izvini, ali ne mogu vise. Ja bih samo malo da ZIVIM!
Bojane, podrzavam vas, iako sam neko ko je ziveo u instranstvo pa se vratio! Ove price o ‘patriotizmu’ su smesne. hahhaha onda sam ja kao najveci patriota jer sam se vratila…dajte molim vas, ne pisite gluposti na blogu o tom vazem patriorizmu jer je to DOUBLE STANDARD!!! Zasto ne bi bio neko patriota ko zivi u inostranstvu a salje pare za Srbiju???? Ne, nego je neko patriota samo zato sto pise o tome, bla bla truc gluposti
Aj’ u crvenu da se kladimo da radis u drzavnoj firmi? 🙂
Po tvom rezonu ruzne devojke ne rade zato sto nece niko da ih prca, a ove lepe su se snasle zato sto gule koleno. Sad da te pitam, jel uocavas koliki stepen retardiranosti posedujes izjavivsi tako nesto?
To sto obrazovani, pametni, nacitani, ambiciozni ljudi hoce da idu ide u korist tebi i tebi slicnima. Ti kao „sposoban“ nastavices da se zatupljujes i bice ti savrseno, s druge strane korist je obostrana, ovi ambiciozni ce konacno da se spasu sivila u kojem se nalaze. Kad pogledas svima lepo. 🙂
Svi vi dusebriznici navijajte da se mi nesposobni sto pre odselimo, bicemo vam dozivotno zahvalni. Muka je i nama kako vas gledamo da primate platu a nista ne radite, a verujem da je i vama muka od nas kako vam konstantno nabijamo komplekse.
:)))))))))
bravo do sada jedini normalan i iskren komentar a ovo lupetanje niti komentarisem nije sve receno iskreno i do kraja neka se raduju dok lazu sami sebe
A sta da rade ruzne devojke? ne zasluzuju sansu da zive jer ne ispunjavaju necije standarde? Citava poenta drzave bi trebala valjda da bude da ti da sansu da posteno radis i zaradis a ne da se snalazis i bavis u najboljem slucaju sivom ekonomijom. I sta cemo sa onima koji hoce da rade i zarade umesto da uzivaju u cinjenici da niko ne moze da ih plati tako malo koliko malo oni mogu da privrede?
Patrioto, ne samaramo svi tanjire tamo gde smo otisli, ima dosta obrazovanih ljudi koji rade posao koji vole, u struci, zive vise nego pristojno, putuju gde zele i pomazu roditeljima u Srbiji. Eto, cisto for your info…
Bas mi je zao…zaplakacu. Patetico!!!
samo da dodam, ja volim srbiju i radim i stvaram ovde niko mi nista nije poklonio i definitivno moze ovde i da se zivi i da se radi, ko to tako nevidi onda taj nigde na svetu nece biti uspesan, jer su to obicne lencuge.
a, na koju foru si dobro placen kada ne znas ni osnove pravopisa?
Meni nije jasno kako se moze voleti tako nakaradna zemlja kao sto je Srbija? Autor pada u kontradiktornost…….prvo nam isprica ono sto sve znamo, o svim mogucim lopovlucima i nemoralu, ali i pored svega voli to…..ja Srbiju ne volim takvu bolesnu…mogu promeniti misljenje samo ako ozdravi…
Evo, ja sam mislila da cu pevati od srece u trenutku odlaska, a rasplakala sam se , nenadano u avionu dok sam gledala kakvu lepotu ostavljam za sobom. Eto, to je ono sto se voli, priroda, i dobri ljudi kojih jos uvek ima. Ipak, ne kajem se sto sam otisla, zelim da moje dete ne presrece niko jer ima malo bolje patike, niti da meni lome vrat zbog pisljivog lancica ili da mi komanduje neskolovani majmun koji je OZNAski unuk a sad se krsti i kune u boga. Lepa je Srbija, steta a nju.
Jano, i jedan London i Pariz imaju kvartove gde će ti otimati patike i lančiće! Njihova prednost je to što imaju jasno razgraničene kvartove gde se to dešava a gde ne! Tamo je poodavno napravljena granica između siromašnih i bogatih.Kod nas ta tranzicija ide dosta sporo jer je potrebno vreme ljudima objasniti da većina njih svoju decu jednostavno neće moći da školuje na fakultetima i da će se lečiti prema novčaniku a ne prema bolesti. To je budućnost Srbije u koju idemo. Nonsens je da je takva Srbija upravo san svih onih koji je napuštaju a to je jedan sređeni klasni sistem u kome se klase neće moći birati. Upravo zato je Britanija ekstreman i odličan primer zemlje gde imigrant nikad neće postati građanin ‘prvog’ reda.
Da, zaista idealna drustva. I tebi je to ok?
Tekst je fenomanalan, istina o Srbiji.
Oni koji su ‘preko’ pate za Srbijom. Oni koji su u Srbiji pate za ‘preko’.
Ne patim za Srbijom i ako sam preko. Srbija mi nista nije dala a skoro sve uzela! Uzela mi je detinjstvo,bezbriznost,sigurnost,osecaj da negde pripadam…
@Miloš “Ne patim za Srbijom i ako sam preko. Srbija mi nista nije dala a skoro sve uzela! Uzela mi je detinjstvo,bezbriznost,sigurnost,osecaj da negde pripadam…“
Srbija ti jedino nije uzela osećaj da je ona sama kriva za to. To,vidim, dobro znaš?
Лоло, а који мој тражиш овде?
Кажеш Србија ти ништа није дала, све ти скоро узела а ти, иако си преко, и даље гледаш попреко на Србију. Зашто своје време не уложиш у то нешто што си добио преко, уместо што га траћиш на читање и коментарисање ове небулозе о тој истој Србији за којом не патиш?
Prava prica nazalost.
Ja kada poželim odem iz Srbije! Obično početkom i sa krajem leta! Zadnje dve godine Grčka po desetak dana.Živim za ta dva odmora! Ostao bih i duže ali imam mnogo posla.
Autor je sasvim solidno oslikao surovu realnost zemlje u kojoj zivimo.
I neka ces otici, i nije strasno da odes,mnogo je razloga i nabrojanih i ne nabrojanih u prilog tome, i moj sin zivi na zapadu.Bilo bi tako licemerno od mene kuditi te zbog toga ili pak cutati na ovaj vapaj mladog srca zeljnog zivota,mozda drugacijeg i mirnijeg,rasterecenijeg i dostojanstvenijeg, gde ti Ceca nece biti majka i Saban kralj a neki poluobrazovani gangster idol. Ali ti naslov ove tvoje iskrene price nije adekvatan jer upravo se za Srbiju-ma gde, zivi i umire!
Samo tada izdajnik svoga roda nisi.
Sta bi bilo da su tako govorili i radili tvoji dedovi,pra dedovi?
Zar njima nije bilo i jos teze nego tebi?
A kada je Srbinu lako bilo?
Ali se nije cuo vajkanje i uvek se govorilo“Dobro je,dobro je“ i kada je bilo najteze.
Ne prodaje se Vera za Veceru, to je takodje najveci srpski greh koji su na zalost mnogi okusili ali kako im je negde drugde posle toga,tamo gde nisu otisli putem Gospodnjim to jedino oni znaju. Put tvoj kao i put sina moga moze biti bilo gde u ovom svetu ali tamo ne smete prodati svoju veru vec velicajte je i uzdizite na nacin na koji ona to propoveda a ako Srbija POZOVE ovde se poginuti mora za KRST CASNI i SLOBODU ZLATNU samo onda zasluzicete CARSTVO BOZIJE.
Serem ti se na krst casni i pisam na carstvo bozije.
Prijatelju neznani, odlicno sroceno, svima nama jos bolje poznato stanje. Kao da si prepisivao iz moje glave. Svaka tebi cast a Vama koji ga kritikujete i osudjujete, koji se „hvatate“ za neke stvari mogu reci samo da vas zalim jer niste svesni svoje nesvesti!
A kada brod tone uvek prvo pale misevi!!!!
Ovaj brod tone vec 25 godina i jedini znakovi zivota su ti sto se pacovi penju na glavu misevima i otimaju im i ono malo sto imaju. Ako u ovoj situaciji krivis i prozivas 90% Srba koje upropascava i sistematicno potkrada preostalih 10%, mora da si iz Bajcetine.
Otisla! Nikad se pokajala nisam! Ovde me cesto gledaju kao nizu rasu, ali koga briga, ja sam u svojoj zemlji i onako niza rasa. Gledam svoju mamu juce sa suzama u ocima kako me prati na aerodrom, ali idem, jer ne mogu, kao sto si napisao – sebe i svoje volim vise. Odavde mogu jedino da pomognem moja 2 roditelja koja su sa 56 godina ostala bez posla. Tamo, u Srbiji, mogu da placem samo sa njima, i da njih mrsko gledam zato sto nemamo, jer neminovno je da neko bude kriv. E pa necu. Idem, da pomognem sebi, i mojima.
Mislim da je sve lepo sažeto,decidno izrečeno i još lepše napisano, sa jasnom porukom i svešću o našoj zbilji,koju nemožemo svi da prihvatimo, kao sudbinu-koju su nam nametnuli oni koji su tu pomenuti,,kao patriote,sveznalice,, itd.i zbog kojih je jednostavno srbija postala tesna,jer za sve druge nema mesta,pa isto moraju da potraže na drugo mesto-najčešće vani,pozdrav svima.Mića
..da, volim te Srbijo,ali svog sina volim vise,
..da, volim te Srbijo, ali majku i oca, volim vise,
..da volim te Srbijo, ali sestru, volim vise,
..da, volim te Srbijo ali muza volim vise!!
A sebe posle,prvog izgubis!
Jer hvatis da zelis bolje za sve njih..
I spakujes kofere u ranim tridestima, ostavis sve sto si gradio , jer mislis da jos uvek imas dovoljno snage i volje poceti ispocetka.
Odes!
A onda ti se dusa podeli na pola, i sav tako prepolovljen crpis snagu iz jedne polovine duse, srca i uma.
I sve sto si trazio nadjes za pola godine..i ne mozes.da verujes da tako brzo resavas sve.
ALI!
Tvoj sin mrzi svoje novo zabaviste,jer nerazume jezike
Nema drugare, brace i sestara,
Tvoja majka i otac zive da 5 min skajpa i prekidaju svaki razgovor u pola recinice da ne vidis suze
Jer jedino unuce nece ni da ih pozdravi
Postaju najtuzniji u najradosnije dane, jer prvi put za Bozic nema ko sa da dedom cesnicu da polomi,
Jer prvi put za Slavu nema najmilijeg gosta
Tvoja sestra nema najbolju drugaricu
Tvoj muz nema jarana i kafana..
I svi vriste u sebi VRATI SE!!!!
Ali znas da sve njih volis vise od sebe i Srbije!
svaka cast na komentaru, zaplakah..
Draga…u jednu ruku te razumem…preselismo se u drugi grad sa desetogodianjom devojčicom. Isti problemi oko prihvatanja.
Roditelji su mi nažalost umrli. Brat i sestra imaju svoje porodice.
Ja sa svojom planiram da odemo negde. Prvo ielts da se položi u januaru pa slanje papira.
Ako ću moći deci da obezbedim i užinu nakon deset dana od plate(pravljena užina, ne kupovna) idem.
Sa fakultetom radim u hladnoj montaži. Nemamo nigde nikoga po pitqnju veze. Peta godina ovde. Nikakvog boljeg posla.
Šta me zadržava? Ništa. Ako sve bude po planu, odosmo…
a pravi ljudi…ostaju pravi prijatelji gde god da ste. U međuvremenu svi smo dobili po još jedno dete i nqlazimo vremena i za poruke, mejlove i pozive.
Želim sreću svima koji odlaze i onima koji odluče da ostanu.
svako ima pravo na svoj izbor.
Prethodni moj tekst je losa strana odlaska, ali osecam da moram da dodam:
Posle samo 2 meseca (u Kanadi) sa skolski engleskim , za.ovdasnje standarde srednji nivo znanja, ekonomskim fakultetom i 12.godina radnog iskustva kuci, krenula.sam u potragu.za poslom.
Odlucila sam da cu pokusati nesto sto odgovara mojim kvalifikacijama ( hrabro)
3720 slobodnih radnih mesta!!!
Nisam mogla.da.verujem i pet puta sam proverilaa da li dobro.vidim.
Svi moguci poslovi koje mozete.da zamislite. Od hotelskih radnika, drzavnih administrativnih poslova, do najvisih menadzerskih pozicija.
I verujte mi,svako,apsolutno svako sa pravim kvalifikacijama ima sansu.
Od 7 poslatih molbi, zvali.su me na 4 mesta.
I pocela sam da radim u struci za.2 dana.
Da je tesko, jeste, ali samo.zbog jezika.
U pocetku je bilo strasno, pola nisam razumela, obucavala me devetnaestogodinja devojka..i malo ti se samopouzdanje sroza i shvatas koliko me znas jer nerazumes a znas koliko mozes i hoces.
U svemu tome , imala.sam.ogromnu podrsku menadzmenta koji su mi na osnovu mog iskustva dali ogroman „kredit“ a kasnije nastavili da me bodre i ohrabruju. Ceneci svaki moj uspesan korak.. To je nesto sto neverovatno i nesto sto mi daje snagu da izdrazim!
Bolesni ne trebaju nikom, ni ovde, ni tamo, imaju i oni svoje o kojima se treba brinuti.
Ko može, treba da ode, dok još može i učini nešto od svog života.
oja cerka je diplomirani medicinski fakultet jedinica da bilo mi je tesko kad je otisla ali kad vidim njeno ozareno lice orman prepun gardarobe i zemlje koje je obisla onda mi je srce ispunjeno da je ostala jos bi cekala posao nebi imala sta da obuce nosila bi gardarobu jos iz studenskih dana ao putovanjima bi mogla samo da sanja pa sad sta je bolje
Što se kaže, otišao si ti iz sela, ali selo iz tebe nikako da ode…
Ako je tebi draze da ti cerka ima pun ormar garderobe i da skita po svetu nego da ti rodi zdrave unuke i da od njih odneguje ljude, onda ti svaka cast, dovoljno si nam rekao o ljudskoj sebicnosti…
Malo drugacija prica.
Ziveo sam u Srbiji do svoje 19 godine.
Dobio stipendiju , stigao u Englesku. Tamo bio 4.5 godina steko neverovatno iskustvo puno prijatelja (ali ni jednog Engleza).
Resio da idem dalje, stigao u Ameriku upisao doktorske studije, dobio stipendiju. Tamo bio 4 godine steko neverovatno iskustvo puno prijatelja, ali ni jednog pravog… Resio idem dalje, stigao u Nemacku naso posao. Tamo bio godinu dana stekao neverovatno iskustvo, ali ni jednog prijatelja.
Vratio se kuci u moju lepu Srbiju nasao posao, nasao puno prijatelja, kupio stan (na kredit) i lepsi mi je zivot nego biloo gde gde sam do sada ziveo.
Da sam ostao u Engleskoj ziveo bih kao podstanar i bio bih niza klasa u odnosu na prosececnog Hindusa. Za 5 godina bih mogao da kupim garsonjeru 50ak km od Londona.
Da sam ostao u Americi ziveo bih sa dva cimera i nadao se kako cu za 5 godina da uzmem stan na kredit koji cu da placam do kraja zivota, ali bih barem bio jednaki pripadnik tog naroda.
Da sam ostao u Nemacku imao bih veliku platu uzeo bih kredit za stan i posle posla bih moga da idem u bioskop verovatno sam ili sa devojkom u boljem slucaju ako moze da svari to sto sam Srbin ili bih mogao da nadjem nasu devojku koja je 99% cistacica, kafe kuvarica ili sl (jbg nasi su samo za to dobri Nemcima).
U Srbiji imam dosta drugova, imam normalnu devojku imam normalan socijalni zivot i sto je najvaznije deo sam ovog naroda. Ima velikii stan koji cu odplacivati jod 9 godina otplatio sam 12 rata.
Kako sam mogao ja, moze svako! Kad sam posao za Englesku roditelji su mi dali 450 Funti. Nisu imali vise, jbg. Sve sam sam, za sve sam se izborio bilo je tesko, ali se isplatilo. Trebalo mi je dosta ali sam ukapirao, svako je obelezen kad se rodi. Svakom pise nesto na celu, a na svu srecu mnogima i u dusi.
Ono sto sam nauci je da sam u Srbiji NIKO, a van nje NIKO i NISTA.
Ponosan sam na sve svoje odluke i srecan sto u Srbiji zivim vec 2 godine i ne planiram da opet odem iz nje.
A politika, komsije i slicno. Dajte ljudi, pa to su teme za dokone ljude. Ja ne znam kako nam se zove ni jedan politicar osim gospodara Vucica, to pominje drustvo pa sam zapamtio.
Bravo! Napisao si sta sam svo vreme mislio a nisam imao živce napisati. Odrastao sam u inostranstvu od malenih nogu, tamo se školovao, završio fakultet, družio se sa njihovim ljudima. Imao sam prijatelje, ali drugare tamo nisam našao. Imam njihovo drzavljanstvo, ali nikada nisam bio deo njihovog naroda. Koliko god da sam se dokazao, uvek sam bio za njih balkanac, građanin niže klase. Devojke su istog trenutka kako sam rekao svoje srpsko ime izgubile interes. Sta se tiče naših cura, imao sam uglavnom izbor između frizerki i prodavacica koje je više zanimalo kakva kola vozim nego koje obrazovanje imam.
Samo vi idite tamo, videćete da nije bitno ni ko ste ni šta ste, već odakle ste.
Što se kaže, otišao si ti iz sela, ali selo iz tebe nikako da ode…
Kapiram, van Srbije si niko i ništa, ali takav u Srbiji možeš da budeš niko i nešto. To i jeste problem…
Bravo😄
Sve si ti to lepo srocio…ali koliko njih je dobilo priliku da se obrazuje kao ti?
Ako si se vratio da radis,kao i vecina Srba,za 30 000,skidam kapu! Ali pre ce biti da te je zaposlila neka strana kompanija,zbog znanja koje su ti isto tako dali stranci. Ne verujem da bi iko mrdao iz Srbije kada bi sa svojom platom mogao da otplacuje kredit za stan i pritom da zivi normalno.
bravo. ko hoce da radi u srbiji moze. ko nece on dokonise i krivi druge. sa svoje 42 godine i zavrsenim faksom, malo iskustva kod drndavog gazde, krenuli suprug i ja u privatni biznis sa radom od 18 sati narednih 10 godina. sada imam divne kolege sa kojima radim (ne radnike…), sto bi rekao vucic rad i samo rad bez filozofiranja. imam svoju kucu od ulozenih 70000 evra, putujemo kad mozemo tj. ne preterujemo, imamo dvoje dece, nisu gladni ali ne ucim ih da imaju orman pun garderobe vec da rade na sebi i uce. cesto kupujem u second hendu ovde ili van na rasprodaji. i super nam je. vozimo dobar auto jer on cuva glavu. najlepsi osecaj je ovaj sto sada sedim u kuci na ognjistu nasih cukun dedova, sto cu sedeti na terasi i gledati seosko groblje i spomenike naseg prezimena, sto imam divnog muza kog cu probuditi da pijemo kafu na terasi…a deca spavaju uz cvrkut ptica. usput vrata su celu noc bila otkljucana i nije stres, primecujem. sutra imam sastanak sa uglednim klijentom koga po gradu nazivaju seljakom i robovlasnikom, ali on zna da nase znanje njemu treba i da ce zaraditi jos vise sa nama. zaradicemo ja i moje kolege i radom necemo ni primetiti sve te njegove osobine jer nemamo vremena za njih. elem, Srbijo volim te, imam ljubav i ispunjenost u svakom smislu, svesna sam da mora sve korak po korak, ali sam zadovoljna sto si me skolovala besplatno i sto si me naucila da se borim i da mogu bilo koja vrata da otvorim. ovde sam Neko i Nesto u svojoj glavi….Nasi roditelji lome cesnicu sa nama, komsija stari nam dolazi kao najradosniji gost zato sto ima u tim recima mudrosti koju na zapadu ne mozes cuti…sve ostalo drugo mogu kupiti ako u trenutku odlucim da je svrsishodno.
pouka: mladi radite na sebi da se na kraju dana zapitate sta ste danas naucili da radite i da li ste umesniji nakon 24 sata ili samo konstatujte da ste bazgali bez cilja. dovoljno za pocetak. moze i ovde da budes zadovoljan ako uspes da se osmislis sta hoces.
Svaka cast na ovom tekstu. Na zalost,Srbija je zemlja koja ne ceni nikog i nista,gde je greh i osuda biti uspesan,i gde pamet,istrajnost i volja nista ne vrede.
Iz Srbije treba ne otici,vec bezati i svako ko kaze suprotno,ili ne vidi stvarnost ili ne zeli da je vidi.
Po celom svetu su uspesni sportisti,naucnici,arhitekte,zanatlije…poreklom iz Srbije i to je jos jedan dokaz da se svuda ceni strucnost i znanje,osim u Srbiji gde takvi ljudi koji nisu otisli ,rade po trafikama i ko zna gde.
KO HOCE -NADJE RAZLOG,KO NECE-NADJE IZGOVOR !
Sve se svede na to,tako da ne pali fora „treba vise od pasosa i karte“. Mnogi su otisli i samo sa pasosem a bez karte i dokazali da se sve moze….
Na zalost,svakom kome se savetuje ostanak u Srbiji,savetuje se duga i bolna robija, ili propast. Dodje mu na isto….
Ne pada sneg da pokrije breg, nego da svaka zverka pokaze svoj trag… Ili sto kaze Starina Novak- biti kadar stici i uteci i na strasnom mestu postojati… E sad, ako nemas cojones da postojis tamo gde si posadjen i da branis svoje, a ti trci, bezi gde te noge nose. Samo da znas da od sebe ne mozes pobeci… Potrcis tamo, a ti za tobom, potrcis ovamo a ti za tobom i kad tad ces se sustici u toj bezaniji i saplesces samoga sebe i taj pad bice strasan… Mnogi su od njega izginuli.
Bavo JA! Čovek jedino ne može da pobegne od sebe! I ja to rekoh malopre.
Pozdrav sa Malte 😉 https://www.youtube.com/watch?v=d_WC0GYCDJA
Jedno je pricati a drugo stvarno otici..sa nasim pasosem na EU treba zaboraviti,USA tu i tamo mada i to nije lako…Sva ta prica o odlasku je u vecini slucajeva samo prica,mada nismo bolje ni zasluzili da se ne lazemo,treba ostati ovde i osetiti slast vladanja svih onih za koje smo glasali prethodnih 25 godina,ili nista cinili da sprecimo da nam takvi vladaju
S.I.SH.I G.A!!!
Svi vi koji zalite za Srbijom( ili smatrate da je lepo u njoj ziveti) ste mazohisti…..svaki drugi komentar je suvisan…
„Ovde su kosmopolite odavno poistovetili sa izdajnicima, džentlmene sa papučarima, inteligentne sa štreberima, perspektivne sa uobraženima. Onda su nacionalisti, seksisti, glupaci i propaliteti dobili prostora da sebe zovu patriotama, a država samim tim postala tesna za one duhom široke, zagušljiva za one širokogrude, mračna za one prozorljive.“
Odlično rečeno. Ja ipak ne volim srbiju nit sam je ikad voleo..pamtom još 1993, nisam zaboravio…to je za mene bio i ostao BB show na Pinku…a nisam fan..
Sone iz Odzaka, mogao si se makar opismeniti da kompletiras svoje dzentlmenstvo i intiligenciju.
Главни проблем у овој земљи и јесте тај што свако себе воли више од Србије. Да није тако, овог текста не би ни било. Нити би било разлога да га дотични напише.
Dule, kratko, jasno i istinito!
Чега се паметан стиди, то Б(л)огдан у наслов испише.
Ma nemoj? Treba da volim vise od sebe i svoje dece nekoga ko me svaki Bozji dan pljacka i sakati? Mozda zato sto Patrijarh tako kaze? Neka hvala.
ja sam otisao imam 21 godinu u Londonu sam radim poluradno vreme sva sreca ne placam smestaj,volim Srbiju ne moze da ti pruzi koliko toliko bezbriznost,mada osecaj koji ti daju ovde da si Imigrant nije bas lep,devojke su im odvratne mozda najgadnije u evropi,i nebi ostao ovde dozivotno jer mi se ne svidja,a i ne volim po ceo dan raditi bas .haha
Slazem se Civcicu treba otici gde ima nasih ko im jebe mater,razliciti su mnogo od svih taj narod,i bez osecaja sve se oko novca vrti list papira bi naplatili kad bi mogli prodavci duse svoje,a mi volimo da kazemo u pola posla ma ko ga jebe ostavi tako sutra cemo hahahaha
Imam 28 godina i pre 8 meseci sam otišla iz Srbije i preselila se u Kanadu. U Srbiji sam imala dobar posao sa platom preko 90000, ali sam ipak želela da probam nešto drugo i odlučim da li je bolje da moja deca odrastu ovde ili u Srbiji. Inače, roditelji i prijatelji su mi u Srbiji i to je jedino što mi fali. Mislim da svakako treba probati ako ti je to želja. Ništa se ne gubi..
Reblogged this on Viktor in DC.
Odličan tekst!
Tvoja iskrenost je patriotizam.
Duša zna gde joj je kuća, ali razum bira put.
Svako dobro želim
Svaka cast autoru teksta I njegovom misljenje o patriotizmu I ljubavi prema svojoj zemlji…a ovi sto komentarisu koje veci patriota onaj sto je ostao u Srbiji ili onaj sto je otisao iz iste mogu sami sebi da lupe samar.Patriota si koliko mislis da jesi nema veze sa tim gde si I nema potrebe polemisati oko toga.Ja sam proveo trideset I kusur godina u Srbiji sa nadom da ce jednog dana biti bolje…sankcije,bombardovanje,mobilizacija,cekanje u redu za kilogram hleba,cekao da smenimo Slobu sa vlasti,posle cekao da se I te demokrate smene pa sad da cekam I radikale a posle njih ko zna koga pa dokle??????Nekim ljudima je tesko da shvate da nikad nece biti bolje u Srbiji.Jer je seljacka bagra dosla do vlasti I ne zeli da vam pruzi bilo kakvu mogucnost da zivite bolje jer bi onda njima manje ostalo(mislim na sve politicke stranke)javno dokazuju jedni za druge koliko I sta su pokrali I nikom nista…smene ga sa jedne pozicije postave na drugu(idi kradi tamo malo).Deca tih bogatasa,politicara itd itd pisaju po narodu a nista im ne mozes jer su zasticeni.Zgaze coveka,zenu,dete autom I nikom nista.Sutra ga vidis negde na nekom splavu kako se vesli.Obican „Srbin“predje ulicu van pesackog prelaza hoce odmah da ga strpaju u zatvor.Slusao sam svaki dan ljude oko sebe kako kukaju a niko nista ne radi jer nema gde I da hoce.Nikad u zivotu necu zazaliti sto sam otisao iz Srbije I znam da cu se kad tad vratiti jer volim svoju zemlju,porodicu,prijatelje.Ali opet znam da u mojoj zemlji nikad nece biti bolje.Nikad neces moci da radis posao koji volis.Nikad neces biti placen za posao koji radis.Bojim se samo jedne stvari dal ce Srbija uopste postojati vise kad odlucim da se vratim?!
E moji Srbi…muka mi je vise od kukanja i plakanja pojedinih osoba.Iako zivim na selu cvrsto sam resio da ne idem nigde pa ni u grad kao sto je vecina neradnika ucinila.Cesto sam slusao recenicu idi sine i nemoj da se mucis.I ode vecina u grad.Ostadose mucenici i starci.Odose i skolovani i neskolovani po svetu i retko se javljaju,valjda su uspeli u zivotu da zive lepo i ne rade nista.Evo za Bozic dolaze iz grada ruke u dzepu bez osmeha a kada se vracaju pune torbe jedva nose.Stalno kukaju tesko u gradu,nema posla a roditeljima ni 100 gr kafe ne donesu.Dodje i komsija iz Nemacke plakao je 15 minuta kao malo dete.Nisam ga pitao nista pretpostavljam da je zeljan vode sa bunara.
Citam ovde i u stampi non-stop pominje se rec SELJAK u naj gorem kontekstu naravno ni TV ne zaostaje u pominjanju te reci.Pa dokle vise???JA SAM SELJAK I ZEMLJORADNIK i ponosan sam na to.
Idite i ne okrecite se VI sto se stidite svog porekla i nosite Srbiju u srcu,radicete ono sto u Srbiji niste ni pomislili samo se NE VRACAJTE I NE PLACITE!!!
Mozda i uspete u zivotu to se ne zna…
Iz mog iskustva oni koji su iz velike muke i bez ičega otišli odavde , a ima ih, reč nisu rekli protiv svoje zemlje.
Seljak moje iskreno postovanje. Onaj ko hoce da radi nije gladan nigdje. Ti sto bi radije da sluze tudjina nego da zavrnu rukave na dedinoj njivi, pa neka idu.
Svaka čast brate. Bog ti pomogo. Nemam drugog komentara…
Pa svaka cast e nek’ si im rekao!podrzavam
Ово је за буквар.
Ne kapiram kako je ovaj mlak tekst dobio ovu paznju… Hoces da palis? Srecan put. Svima je jasno sve, ne znam zasto dramis.
Ja ne razumem cemu toliko patetisanje. Drzava moze biti razvijenija ili nerazvijenija,.kao i covek sto je sposoban i nesposoban. Ja sa sa 18 godina otisao u Austriju ,bio tamo tri godine. Radio kao moler, rintao svaki dan,naucio zanat. Nisam se zalio sto sam gimnazijalac a fizikalac 🙂 Imao sam papire,mogao sam ostati da sam hteo. Znao sam da bi se mogao snaci svuda, pa i u Srbiji. Vratio se u Srbiju u Novi Sad nasao posao za 15 dana i zaradjivao 100 € svake nedelje molerisanjem. Kazu drugari ,“ moja mama ima fakultet , a manje mesecno zaradi“. Mislim u sebi,koga briga ,ako sam fakultetlija nisam pretplacen na sedenje u fotelji. Zavrsio u NS-u fakultet,proveo 5 najboljih godina uzivotu,.usput uvek radio neki moleraj kad uleti, odem za Austiju nekad ,zaradim i iskolujem se tako. Uzimao sam od inotranstva koliko sam mogao. Nisam hteo da ostavim tamo kicmu za njihova puna kolica u marketu. Sjurio sam sve pare sto sam zaradio u Srbiju pa ne ocekujem da mi da orden. U medjuvremenu otisao i do Norveske koja je mnogo bolja od Austrije (srpski vekovni neprijatelj),ali se vracao. Sad opet dosao na duze,.ako hocu mogu ostati,ako ne ,mogu se uvek vratiti. Papire opet imam ,zato sto ce svako dobrom radniku dati papire. Samo hocu da zivim zivot i da pojednostavim stvari. Svugde sam izvukao neke dobre pouke. Znam koliko vredi jabuka i sljiva kad je uberes na svojoj zemlji sa svog drveta. Ovde moram da platim. Pa ni ovde nece biti posla do kraja sveta. Nisu samo mene cekali kao sto me ne cekaju ni u Srbiji. Nisam dizao kredite nikad ,.uvek obrtao po malo ,i ulazio u razne branse. Pravu ljubav nasao u Srbiji. Snalazicemo se ,napravicemo kucu zajedno i u Srbiji cemo je napraviti.Trudicemo se,.znam da zidam iako sam ing.grafike. Meni i da nude obican posao u Srbiji nebi ni radio ,pre bi se snasao sam privatno i imao svoju slobodu. Niko me ne tera da idem po kafanama i da se kacim sa budalama. Imam svoj krug ljudi koji me vole i postuju i obrnuto. Pomazemo se uvek i svuda,uopste se ne opterecujem sa Vucicem i na primer Veljom Ilicem. Kakve veze imaju oni sa mojim poslom. Nemam vremena da mislim o njima ,.ljudi ,ode zivot. Veliki je problem sto je nama u mentalitetu da nas brine sta ce drugi reci. I onda ode par njih zaradi para i dodje s Meckom i odmah svi hoce isto. Ko hoce moze otici,.a mnogi vicu da oce a nemaju petlju. Dobro je njima i kuci dok mama sprema i pere.Sve je do coveka ima svuda bogatih ,srednjih i siromasnih. A nasi svi pate od komunistickog sindroma idealne srednje klase, pa preneli i na mlade. Treba biti hrabar,strpljivi i mudar i uspeces svuda. Nemojte govoriti sta biste na mom mestu, gledajte svoje mesto,kao sto sam ja uvek gledao svoje. A, sta je uspeh ,to je opet do coveka. Nekom karijera,nekom lova,nekom porodica.. svako se nadje u necem. Ovo je samo moje misljenje,.zelim svima da prate svoje srce i razum. Nemojte slusati sta vam pricaju oni koji nikad nisu nista probali i bili dalje od svog mesta ,a znaju kao da je svuda bolje. Pa sto ne odu u Rumuniju onda. Ziveli i zdravi bili. Hristos se rodi
Maksime živ ti nama bio. Dok je u Srbiji razmišljanja kao tvoje nije zalud ostati!
Dodao bih samo da isti oni koji su pljuvali po državi što se 1999. kačila sa jačim sada po istoj pljuju jer je dozvolila da ti isti jači dođu i eskploatišu ljude za 200 evra mesečno! I sada obično opet ti isti , koji su gle čuda od države ponajviše i dobili (visoke škole) , hoće da idu napolje kukavši da su Srbiji sve dali a eto dobili šipak. E vala patriotizam do daske ,verovatno one koja fali.
Gospodine Maxime, naklon do poda. Covek.
Because being a mover in NYC is way better.
Istina boli i udara kao maljem. Sve sto ste napisali je apsolutno cinjenicno stanje vezano za to kako *stvari *u Srbiji zaista stoje. Osecam identicno, nasa zemlja je prostor koji moramo napustiti jer je iluzorno ocekivati da cemo ziveti od svoga rada u truloj i ekstremno korumpiranoj drzavi. Veoma lepo, na dirljiv nacin ste pojasnili da i pored emocija i neke cudne privrzenosti koju vecina nas oseca ipak treba otici. Treba otici jer svako od nas duguje sebi da zivi zivotom dostojnim coveka i pokusa da ostvari svoj puni kapacitet. Svako od nas mora zadrzati dostojanstvo boreci za vise i bolje, mora pobeci trbuhom za kruhom jer mu u nasoj zemlji ogranicavaju mogucnosti i sputavaju licnost. Ignoranti i laici predvode drzavu koja je odabirom poslednje skupine *vladara* degradirana i ponizena. Manipulatori, prevaranti i demagozi vam svakodnevno serviraju bajke o boljem zivotu koji vas iza ugla ceka, a u isto vreme trpaju novac u dzepove bogateci se na racun naivne sirotinje i praznoglavih poslusnika. Treba *odseci*emocije, zacrtati cilj i ka njemu ici. To je u Srbiji nemoguca misija, zapece vam nogu vec na prvom koraku, spoticacete se i necete maci dalje od pocetka. Patriotske pricice kako treba ostati i ovde se boriti zvuce smesno, ovde reda nikada nece biti, previse se trulezi tokom desetleca nakupilo i ne moze se *ocistiti * i napred pomeriti. Ko sebi dobro zeli, ukoliko ima mogucnosti mora otici. Mora otici i reprezentovati zemlju najbolje sto moze, ali se pre svega izboriti za sebe, svoj status, bolji zivot i mogucnosti. Srbije je zemlja gladnih, ugrozenih, prevarenih, izmanipulisanih, ojadjenih, osiromasenih, depresivnih, sivih i poluzivih. Vecina stanovnika cesto razmislja na koji nacin da prekrati muke, ali se odlucuju da zive zbog mladjih clanova porodice koji bi gubitak tesko podneli. Tada zajedno u oskudici nastavljaju ziveti, u stvari, ne ziveti nego zivotariti, zivuckati na kasicicu, uz oskudnu prehranu i konstantan stres. Treba otici hitno, udaljiti se trcecim korakom, bezati glavom bez obzira, dati petama vetra… HITNO!
Idi Jasmina ,sta cekas.? Imas pasos, imas za kartu do Beca ,ona je 25 €. Tamo znas nekog sigurno. Ako nemas za kartu, ja cu ti poslati ,samo nemoj kukati. Budi hrabra i idi,ali se nemoj vratiti za dve – tri nedelje kao mnogi koji su isto pricali.
Reci istinu ne znaci kukati! Nisam kukala vec opisala cinjenicno stanje. Da, ja cu uskoro otici i to veoma rado i bez osvrtanja jer ne mogu da tolerisem lazne patriote koji propovedaju patriotizam jer nisu u mogucnosti da odu ili nemaju dovoljno kapaciteta. Novac nije ideja vodilja, ideja je zadrzati dostojanstvo i ne dozvoliti da tobom manipulisu, ideja je ostvariti svoje kapacitete i biti cenjen kao profesionalac u svom poslu, ideja je priustiti sebi i svojima vise od najosnovnijeg! Nije sramota zeleti vise od onoga sto zemlja Srbija moze da vam pruzi. Vi verovatno niste svesni razmera kriminala i koruptivnih radnji jer vas licno ne doticu, u stvari, vi ne vidite sustinu, ne vidite da sutra kad stigne dete necete moci nista da mu obezbedite, ni primarne potrepstine,..Jos niste svesni troskova i toga koliko su ljudi u nasoj zemlji degradirani i slabo placeni, ponizeni i prevareni. Covek je u Srbiji nepozeljan, treba ga satrti i obezvrediti, svaki covek je samo piun u rukama prevrtljivih politicara, jadnik koga treba ubediti da i ne zasluzuje bolje!
Ok, Jasnima, zasto dramis? Put pod noge. Ti kao da pokusavas da opravdas svoje frustracije ‘drzavom i narodom’.
Tipicna plitkoumna malogradjanka. Uvazena, oni zive tako , jer kako mozete da primetite brane svoja prava i stite svoje tesko stecene slobode. Tamo ste potrebni NIKOME, sa nepostojecim vestinama.
Ако се гледа кроз пару, онда је тачно. Поштујем онога чији се приоритети и погледи на свет огледају у новцу, али није злато универзална срећа, која ће свакога задовољити. За мене су највредније ствари у животу оне које се не могу купити новцем. Новац није и не може бити поклопац, који ће прекрити сваку шерпу; само оне уске. Свака част на тексту, види се да га је писао неко ко никада није скупио храбрости да живи негде „напољу“ или чија је највећа вредност у животу златни евро.
Slazem se od reci do reci. Nek se manu patetike i nek se uhvate motike. Ziveli i zdravi bili!
vratiti se posle 9 godina..kupiti stan i auto,u medjuvremenu obrazovati decu tamo..gospodine o tome sve vreme pricamo..ovde nikada necu moci da kupim stan i auto od svoje plate i nikada necu moci da obrazujem decu adekvatno..mozda se i ja vratim posle 9 godina..kad sve to sredim negde tamo..ovde se zivi bez dostojanstva
Maksime, svaka ti je zlatna!
Bio 9 godina i vratio se. Dobio sam decu tamo, drzavljanstvo i njihovo obrazovanje. Kad sam dosao kupili smo stan i auto, konacno resili stambeno pitanje. Odrekao sam se mog dela stana roditelja u korist brata, svi smo zbrinuti. Nasli smo posao, ovde su mi prijatelji, kumovi, deca imaju detinjstvo prelepo.
Tamo socijalni zivot ne pastoji, prijatelja nema, igraonica nema, zivot je osiromasen do maksimuma.
Srecan sam, srecni smo. Tamo nikada nismo bili srecni a imali smo sve materijalno. Vozio sam leksusa, ovde vozim skodu. Ali sam ovde srecan. Tamo je porodjaj bio 60.000 (nas deo 9.000), popravka zuba 2000. Ludilo mozga.
Patriotizam. Pa ne znam, ja i dalje mislim da sam ga pokazao kada sam devesestih prekinuo studije i otisao sam u vojsku, bio na granici.
Ovaj tekst je primamljiv, vesto napisan, nema sumnje ali je veoma tendenciozan i pun suštinskih promašaja.
Ne volim sto ovo kazem. Svaka cast autoru.
otisla sam…i vraticu se ,kada odskolujem decu,i naravno dobijem penziju
i nisam bila odusevljena odlaskom….ali ok mi je ovde…nemam puno stresa,imam prijatelje…i ne smeta mi sto sam stranac…..ima nas jako puno….i deca ne placaju zubara….pa cak ni odrasli…estetika se placa…osiguranje pokriva ovde isto kao i u Srbiji
Mišljenje je kao i dupe. Svako ga ima i svako može da ga pokaže drugom.
Videvši sva ova dupeta do sad, može se zaključiti da ima ljudi koji ga pokazuju znajući da su ga obrisali ali na žalost ima i onih čiji vlasnici ni ne znaju da treba da ih očiste. Što opet ne znači da neko ne treba da ga pokaže. Ne stidite se da pokažete svoje. jer se kroz njega vidi i šta nam je na duši. No, to i nije bitno nego je važno kroz kolektivna dupeta videti sliku našeg društva u celini koje funkioniše kako-tako sa ovim ili onim državnicima do konačnog razočarenja u iste. A naše društvo je uvek bilo mlado i naivno što se vidi i u ovoj temi. Onaj koji ostaje može da se brani time da je on ili heroj ili mučenik za svoju državu, ili je toliki mučenik da nije u situaciji da sve ovo i čita. A onaj koji ide, on se brani da se već namučio ili neće da mu se deca muče ili je dete koje se odveć ne muči negde tamo, pa odande provocira slepce koje vodi jednooki kralj. A ima i pravo. Glup čovek je prestao da bude glup onda kad je prestao da se ljuti na druge što je glup. Pametan čovek ne postoji da bi glup zazirao od njega i imao kompleks NV, nego da bi imao koristi. To što je neko završio fakultet ne znači da je pametan kad je završio u trafici ili kao sobarica. I to što je neko nema fakultet ne znači da je glup, jer je postao predsednik. Harmonija odavno ne postoji u svetu oko nas pa ni tamo gde su pametan i glup postavljeni na prave pozicije. Sklad se gradi u samom biću i ko to ne ume. nije bitno gde živi. A pošto nam je društvo mlado i naivno kako da napravi sklad kad mu to ni roditelji ni praroditelji nisu znali, mogli ili nisu imali slobodu življenja.
Može se prdeti do sutra al je kasno.
Malo kulture, uvazavanja i postovanja *sagovornika* na ovoj strani morali ste pokazati. Tada bi mozda vase pisanije uzeli u obzir! Ovako, za mene ostajete upamceni kao nadobudan i samoziv filozof koji smatra da je iz ekspertskog ugla sve sagledao, sve skenirao i izlozio nama jadnicima koji smo svoja *dupeta* bacili na vetrometinu, bas vama na uvid. Jos je strasnije to sto ste evidentno pristrasni i verovatno pripadnik *vodece* stranke kada tvrdite da onaj koji nije zavrsio fakultet a postao je predsednik, nije glup. Glup je, uveravam vas! Bitno je gde bice zivi jer ziveci u neskladu i sam gubi sklad koji pokusava da uspostavi!
jedite govna srbi pocrkacete svi do jednog sto pre dace bog
citam sve ove komentare , od prvog do poslednjeg, zaplakala sam vise puta, dok sam dosla do kraja, a jos vise suza sam progutala. I moj sin ide! Kako da volim Srbiju kad ona ne voli moju decu!!! Moj sin ovde zivi bolje od prosecnog fakultetski obrazovanog tridesetogodisnjaka , moj sin radi posao koji voli, moj sin ima veoma dobru platu, ALI moj sin pamti rane devedesete, inflaciju ,kada je isao u osnovnu skolu i SVE mu je falilo, pamti kasne devedesete i haos po ulicama,pamti bombardovanje, pamti srednju skolu , koju je proveo vise na ulici jer se nastava nije odrzavala zbog stalnih strajkova,pamti da je dobijao 50 din za uzinu , i pamti da za matursko vece nije imao para za novu kosulju.Pamti i 2003g. i sve posle nje…I sada ima svoje dete i nece da i ono jednoga dana , za 20 godina, koje se ovde tako brzo i glupo potrose,nece da i njegovo dete ima takve uspomene.,Isvi vi koji ste za drugu opciju , za o(P)stanak, ni jednog trenutka nemojte da pomislite da je lako doneti odluku o odlasku
Aktuelna i zanimljiva tema. Samo za ovakvo stanje su krivi ti koji su dizali revolucije, umesto da su ucili. Krivi su i ti kcevi koji nisu hteli da idu na ratiste, jer su dali primer da je kul dezertirati. Danas mnogi se povlace iz drzave, umesto da ostanu i da se bore za ono nase. Mada i ono nase je odavno u stecaju…
Ja zivim u Kanadi vec 10 godina i pre toga na Kipru 3 godine. Sve sto mogu da kazem u vezi ovog texta je da ljudi treba da izadju bar na par godina da bi tek onda shvatili koliko su neke stvari lose u Srbiji. Jednostavno, dokle god su neke stvari svakodnevnica i tretiraju se kao normalne, ljudi nisu svesni koliko su u zabludi.
Srbija jeste jedina ljubav, bez obzira ciji pasos imao u ruci. Ali, svako ponaosob mora da izmeri i vidi da li je taj neki opusteniji zivot nesto sto ce da prevagne nad emocijama koje se polako gube u tom beznadju. Meni, licno,je dusa prazna i dzep pun. I takvih je mnogo u nasoj dijaspori. Poenta je, da svi koji smo otisli odatle zbog neceg normalnijeg, treba da se jednog dana vratimo mnogo srecniji i bogatiji za jedno veliko iskustvo koje pomaze da se prevazidju raznorazne predrasude koje ubise nas narod.
Ja sam isto jedan od onih koji je shvatio da to bolje nece nikad stici na adresu i nisam hteo da se kockam vise. Razumem potpuno takve ljude jer zivot je jedan. A dusebriznici koji ce reci da sam mogao da ostanem i pokusam da promenim nesto, ili su zajedljivi ili nisu imali hrabrosti da ostave, sta god da su imali, i pocnu nesto drugo, bez komfora svojih roditelja i prijatelja.
Tako da, gde bi nam kraj bio da se drzimo kao Jevreji, npr. Gledam ih po Toronto svakodnevno i zavidim. Jer znam, da smo samo malo manje bili zlobni i podli jednu prema drugima, sa takvim lucidnim umovima i kreativnim karakterima, mogli da.budemo cudo. Iznad svih. Ovako, ubismo jedne druge, samo zato sto nikome nije stalo da razmisli dalje od svog dzepa, prkosa, inata i sujete.Nikome nije stalo da razmisli o buducnosti nase dece, tj Srbije.
Nadam se, jednog dana..
Jer takav odnos, medjuljudski, koji mozemo da imamo, niko ga nema niti ce ga ikad imati. Drustvenost, ono sto ljude razdvaja od zivotinja, zapadni svet nikad nije ni pokusao da ima jer je previse zauzet pribavljanjem stvari koje mu, u stvari, ni ne trebaju.
Steta..
Gde god otisao, kao prvo moras poznavati maternji jezik zemlje, moras imati nekoga, ili moras imati dosta novca za pocetak. Ako mislis da je kurs engleskog i 500 evra dovoljno, srecan put, i puno srece zaista, posto ceo svet ceka jednog Srbina sa teglom ajvara koji ima dobru volju. Stavi se u poziciju stranca koji bi dosao ovde da zivi i radi. Potrebno je mnogo preduslova cak da radi i u trafici. Ne mozes samo da „zapalis“, osim ako nisi imucan. Mada u tom slucaju ti novac nije prioritet, i sta onda trazis? Moc? Da probas sa politikom? Razmisli jos jednom.
sve je ok bilo dok nisam video u kakav su kos stavili nacionaliste…autor je ili neskolovan ili pogresnih misli…
trenutno sam turisticki u australiji. nisam nigde putovao van evrope, do sada. ovde u perthu imam porodicne prijatelje koji ne rade nikakve specijalne poslove nego ciscenje trznih centara, skola, ulica… i zive vise nego pristojno. najveca im je muka, izgleda, da li ce na bali ili maleziju po treci put u godini da se odmore za male pare. imam malu privatnu firmu u beogradu ali cu uraditi sve da ostanem/doselim se ovde legalno. ovde za 5 godina mozes bez muke imati kucu iz snova i to 500m od predivnih plaza, automobil…ma sve sto ti srce pozeli, a sve to je vrednije nego tvoja dedovina u srbiji. tuzno ali tako je. 25 dolara je satnica posla sto je oko 18eur i to je minimalac drzavom propisan. ovde klinci razmisljaju samo kako da kupe bolji auto /nije ni cudo sto su prilicno u zaostatku sa mozgom u odnosu na vrsnjake iz srbije/ jer su na slatkim mukama od kako znaju za sebe. posla ima koliko hoces. okrenes oglas i zaposlen si istog dana. ko hoce da radi, moze. samo debil i neradnik ne rade. penzioni fond: ….. ako napunis 60 godina i nikada nisi radio, drzava ti daje mesecno novac za zivot. zato cak neki ovde ni ne rade sto je meni sokantno. ali tonsu uglavnom lazy hipici i aboridzini koji ne zele sa rade jer dobijaju besplatan stan i novac od drzave. ovo sve deluje cudno ali je tako. muka mi je vise E DODJEM TI BRATE, samo da obrnem…. i nikada ti ne plate. volim srbiju ali vise volim sebe i mislim da tamo negde mogu biti ljudsko bice, a ne biljka kao u srbiji.
Mislim da se u ovom tekstu dize buka ni oko cega, Ovo je jos jedan primer nama svojstvene patetike, i nista vise od toga. Ukaze ti se prilika – odes. Pozelis da se vratis – vratis se. Prihvatis ono sto ti zivot daje, a opet potrudis se da zivis zivot u kojem ces stvarati mogucnosti za sebe i tebi bliznje. Zaista nema neke preterane filozofje.
Nas problem je to sto mi bolujemo od tog glupavog palanackog mentaliteta i nikako da shvatimo da su migracije, promene, putovanja, upoznavanje, komunikacija nesto cini boljim i tebe i tvoju zemlju pa makar se ovde nikada vise ne vratio! Ali ne, sta mi radimo? Mi pisemo i citamo ovakve tekstove gde naricemo o svojoj jadnoj sudbini kao da smo gradjani drugog reda Severne Korejei!!!
Amin. 🙂
Imam 33 god i dvoje male dece. Zao mi je sto smo cekali ovoliko dugo ovde. Da smo otisli ranije, bilo bi nam lakse zbog dece. Polako se pakujemo, idemo za par meseci. I vise nista nije bitno, ni ko ce nam nedostajati, ni sta cemo raditi, samo da klincima bude bolje
Apsolutno se slazem sa vama. Ja smatram da sposoban covek moze da se snadje gde god da se nalazi. Vi koji se niste snasli prosli jeste svoju zemlju, tuzno. Svima zelim srecu i uspeh gde god da su, ali pljuvatore srbiju jer je bila u ratu i Slava ljude u rat… To su slabi ljudi, vama zelim srecu i nikad da se ne ratiste.
Ja sam volela Srbiju i Beograd pre odlaska, sad preko volim jos vise, a najvise cu voleti kad se vratim! Beograd se menja pozitivno/negativno ko i svaki grad na ovom svetu…Srbija se menja na isti taj nacin kao i svaka zemlja na svetu…Citajuci po nekih od komentara sticem utisak da su ih pisali upravo potomci onih koji su izdali bitku na kosovu 1389..ti nigde nece biti u potpunosti zadovoljni…
Narod koji sebe ne voli je osudjen na vecnu patnju i nezadovoljstvo ma gde bio i to je nesto sto se novcem ne moze popraviti.
Pomak za Srbiju je moguc ako oni koji odu ucine nesto za svoju zemlju po dolasku ili dok su preko.Dovoljno je da za pocetak pomazu svoje dole…
Oni koji tvrde da im je tamo negde dobro, a i posle tolikoh godina zivota provedenih preko po internetu kucaju negativne komentare o svojoj zemlji su samo potvrdili da su kivni na one koji nisu bili primorani da odu, a nije im ni lose kod nas.Jos ako zive dobro ili bolje nego oni na zapadu tu je mrznja prema zemlji jos veca! Takvi su Srbiji ucinili uslugu.
Podrzavam odlazak svakog ko se tako oseca.A jos vise onog ko odluci da se vrati. Treba otici sagledati prednosti i mane zivota preko, zaraditi ali ipak uloziti u svoje ognjiste.
Zapadne zemlje se bogate tako sto unistavaju druge i dobijaju jeftinu radnu snagu koja ce raditi za njihove interese.
Kanada koju neki pominju kao zemlju nad zemljama ima svega 55% radno sposobnih..ostali su na socijalnoj pomoci sto zbog mentalnih oboljenja, sto zbog alkoholizma i droge I od te kategorije nastaju pokoljenja koja su po rodjenju na socijalnoj pomoci.Naravno da ce Kanada uvoziti imigrante da odrzavala tih 55% radno sposobnih. Unuci svih novih doseljenika , ukljucujuci nase ce svakako biti u onih 45% na socijalnoj pomoci jer ce ovaj sistem od naranijih dana da ih onesposobi. Tako je u Americi, verujem i u Australiji itd. To govori o sistemu koji je nemilosrdan za sve, a posebno za prvu generaciju imigranata. A pricamo zemljama koje u 20 veku nisu dozivele ono sto je nasa. A da ne govorim da je Srbija od raspada Jugoslavije okupitana zemlja i da njom vladaju kojekakve zapane nevladine organizacije kojima nije ni u interesu da napreduje..Jedino udruzenim snagama nase dijaspore i ljudi na ognjistu je moguc istinski napredak zemlje. Na zalost zapadni sistem je toliko jaka masinerija da ako niste mentalno jaka licnost posle 10 godina provedenim u njemu gubite indentitet i dusu i onda sedite po internetu i komentarisete negativno sve sto vam padne po ruku.
„Ne krivi Srbiju, već greške naše!“
ddsvsvs
Prestanite vise da krivite Srbiju za ono sto su joj drugi mnogo jaci radili i uradili, a sad joj njena djeca staju nogom za vrat.
Ukratko:
1. Boziji zakoni se nikada ne smiju zanemariti
2. Nema niceg loseg u obradjivanju sopstvene zemlje, naprotiv!
3. Fakultetska diploma NE podrazumjeva profesionalizam, sjedenje u fotelji i veliki novac
4. U tudju zemlju se odlazi SAMO iz dva razloga: velike nevolje (npr. rat) ili velike ambicije (Tesla), sve ostalo je besmisleno
5. Potomci komunista nemaju nacionalni identitet. Drzavljanstvo mogu da promijene onako kako im to odgovara u datoj situaciji – dakle sretno vam bilo kosmopoliti
Pozdrav iz Kanade
Потписујем (из Канаде).
Ne slazem se sa 5, zasto neko kome su roditelji komunisti ne moze da ima nacionalni identitet? Roditelji svakako mogu i imaju ogroman uticaj na to kakve cemo licnosti postati ali ima puno ljudi ciji su stavovi potpuno suprotni od stavova roditelja jer su nasa zivotna iskustva i razmisljanja presudan faktor a ne ideje i stavovi nasih roditelja i mislim da je ovo netacno koliko je to moguce… A sto se tice 4 mislim da ni to nije tacno, jer da je tako bilo bi mnogo vise povratnika jer rat je odavno gotov a i valjda bi vise njih do sada zasitilo svoje ambicije ili od istih odustalo i evo odmah pitanje tebi jer vidim da si iz Kanade, zasto si ti otisao?
U OVOJ DRYAVI VISE NE MOZETE DOKAZATI NA SUDU NI ISTINU, UBIJAJU NAM DECU ,KOJA SU SVOJIM RADOM POKUSALA DA OVOJ ZEMLJI DOPRINESU U NAUCNOM RAZVOJU,NACI POSAO ZIVETI BEZ DA VAS PONIZAVAJU,DECO MA KOLIKO OVO STRASNO ZVUCALO OVDE NEMA DOSTOJANSTVENOG ZIVOTA
ОК, пиши кад стигнеш.
@ Predrag zvani Dzo Ajmo da se druzimo, hoces? frankie.liebermann@gmail.com
ОНИМА КОЈИ БИ ДА ПАЛЕ ИЗ СРБИЈЕ
Или …“Боље бити нечији на ничему него ничији на нечему“
Уместо да колонизујете земље, које су већ затрпане милионима разочараних припадника најразличитијих етноса, пробајте за промену да колонизујете Србију.
Како ?
Нађите се вас десетак „урбаних“породица сродних размишљања и стремљења, са децом сличног узраста…зашто да не и преко фејсбука.
Упознајте се добро, разрадите до детаља идеју, изаберите неки леп брежуљак у земљи Србији, недалеко од асфалта и струје, највише 10-так километра од неког већег села или вароши која има вртић и основну школу, изградите лепе и функционалне куће тј, оснујте свој засеок или махалу.
Осмислите неку тржишно интересантну пољопривредну производњу или чак оснујте своју фирму и организујте неку мање компликовану прераду (за почетак) где се сви можете пронаћи и запослити. Сами одредите производњу, обим посла, смене, дужину радног времена. Делите послове, обавезе и зараде на равне части и уживајте у заједништву, раду и погледу на задовољну и разиграну дечурлију која ће расти на мање депресивном месту и уз чопоре кућних љубимаца…
Направите своју мини „комуну“ или „кибуц“ са сродним душама и брзо ће те се уверити колико живот може бити мање стресан, мање напоран и непријатан, лепши, угоднији, лаганији и како може добити потпуно нов смисао.
Технологија је толико узнапредовала да скоро свака кућа у селима Србије данас има интернет, трофазну струју, сигнал за мобилну телефонију, или приступ истим, те можете из неког раја на земљи и даље бити стручњак за е-маркетинг, он-лине игрице и кладионице и редовно ажурирати своје фејсбук странице и блогове. Дакле не бисте били изоловани и лишени цивилизацијских тековина и техничких достигнућа…
Београд као и сви магаполиси, уме да баци у апатију и депресију… и бројни људи се у њему осећају као таоци везаних руку и ногу, егзистенцијално зависни од политичара, бирократа, трговаца, себичних газди и дрчних банкара… и годинама је и буквално прави регрутни центар за снабдевање Њу Јорка, Торонта, Мелбурна, Лондона, Чикага…и осталих Холивуда младим српским „мозговима и месом“.
Србија је већ нешто друго…нешто познато, лепо, пространо, опипљиво, родно и плодно што пружа бескрајне могућности за вредне, предане и маштовите људе… Нова колонизација Србије или „поновно откривање раја“ би могло бити решење за многе разочаране, младе људе Београда или других већих градова..
Живот дакле, можете и те како променити и то променити из корена а да не мрднете из своје рођене земље…тако да није неопходно цврчати под аустралијским сунцем, цвокотати по Скандинавији и Канади или дрхтати од емигрантских банди по белосветским престоницама…
Боље је бити нечији на ничему него ничији на нечему…
Али најбоље лекције су, несумњиво, оне које се науче на сопственој кожи и утицну у сопственом срцу, тако да ко хоће да иде, да се опроба, само напред…свој крст на леђа, анђела чувара на раме па у здравље и СРЕЋНО !!!
Али замолио бих , само без оних фора- типа- „Све што је ваљало- отишло је“
То хоће мало да вређа нас који смо остали …
Предраг звани Џо
Dzo, pa da li si ti pri sebi? Ovo potomstvo urbane socijalisticke posasti je toliko naviklo na drzvane jasle da je jeres uraditi i stvoriti nesto sam. Pogledaj samo svu ovu patetiku i lazno foliranje po ovom forumu. Svi cekaju da odu negde da dobiju ‘pristojnu’ satnicu. Radnicka klasa za odumirucu Evropu, nivo Arapa i Afrikanaca. Ne daj boze da zamisle ili pozele nesto vise i kreativnije!
@ Predrag zvani Dzo Matori, ideja ti je perverzno dobra, ajmo da se upoznamo! Odusevio sam se!
frankie.liebermann@gmail.com
Ja, ovo pokusavam da objasnim degenericima vec godinama. Sve sto sam dobio, to je etiketa da sam negativan. Evo ih i dalje se foliraju da im je ,, super “ , i hvale se svojim novim potrosackim poduhvatima na dnevnoj bazi. A sta ces…
Ne slazem se sa ovim tekstom ali pre nego sto to obrazlozim zeleo bih da ukazem na par gresaka u tekstu koje su najverovatnije terminoloske prirode ali ipak osecam potrebu da ih ispravim. Nacionalizam je dobra osobina ali se vrlo cesto upotrebljava tamo gde joj nije mesto i da bi neko bio nacionalista mora da bude patriota i rodoljub dok se u tekstu misli na soviniste i ksenofobe… Druga stvar neko ko je otisao iz zemlje i oseca sve sto je pomenuto u ovom tekstu nije patriota vec rodoljub jer je pojam patriote vezan za to da se ne ode iz zemlje…
Takodje se ne slazem sa nekim stvarima naprimer pasus koji se nalazi iznad slike, o robovlasnicima, politicarima i urokljivim pogledima, u principu jeste tacan ali to nije specificno za Srbiju i takvo je stanje i ponasanje svuda, u celom svetu… Jedan deo teksta kaze da se odavde ne odlazi jer je negde bolje vec zato sto nije gore pre svega to nije tacno jer postoje mesta gde je mnogo bolje a i gde je mnogo gore a i ako je tako ja ne vidim zasto bi neko ko oseca ono sto je u tekstu opisano odlazio…
I jos jedna stvar koja se nalazi u tekstu a to je iz „Srbije se odlazi jer je volis“ moze da se kaze ali samo ako posle toga kao u naslovu stoji „ali sebe volim vise“ jer niko nije otisao iz Srbije da bi njoj bilo bolje vec zbog sebe i svog blagostanja ali naravno ne kazem da ljudi koji su otisli ili koji odlaze ne vole Srbiju vec samo da niko zbog toga ne odlazi…
I nakon celog ovog teksta moze se cak doci do zakljucka da je normalnije otici nego ostati sa cim se takodje ne slazem…
Ja nemam nista protiv onih koji odlaze, i razumem ih jednostavno mislim da je ceo ovaj blog lose napisan, sa puno gresaka, samo je lepo srocen i na prvi pogled mi se svideo ali kada sam razmislio o njemu dosaosam do ovakvog misljenja…
Svako od nas voli državu(Srbiju) u kojoj se rodio i u kojoj je odrastao a najviše oni koji vise ne žive u njoj!
Srbi su cudan narod i ako mene pitate, sve smo to mi sami krivi da nam je ovako kako jeste! Jel znate onu izreku? Kakve su ti misli takav ti je život? E pa razmislite malo zašto nam je ovako kako jeste!
Samo otići iz Srbije nije dovoljno, zar mislite da je to rešenje? Otići je lako, a opstati? To treba umeti…
A da li je bilo ko od nas koji je otišao, samim tim i patriota? To mišljenje ne mogu da podrzim!
Zena i ja imamo platu oko 4500€, dvoje dece koji studiraju, kredit za gajbu, za kola i nakupi se za po neki godisnji odmor. Srbija mi je u srcu a Francuska u stomaku.
Sto se patriotizma tice opet nemam sajkacu sa kokardom, nemam ni opnke na retrovizoru, ali znam napamet Oce Nas na staroslovenskom, znam i kompletan tok Balkanskih Ratova kao i istoriju Srbije i okruzenja pre, za vreme i posle turske okupacije.
Ja mislim pre svega da mi dole u Srbiji nismo jednostavno dorasli nekim iskusenjima i nemamo jedno iskustvo u samo snalazenju. U stvari ovo zadnje kod nas ima neku sasvim drugu dimenziju, samo-snalazenje u Srbiji se smatra ono kad imas tri diplome u dzepu a odes na buvljak da prodajes naklon carape. Ne nisam mislio na to, vec na ono kad si recimo diplomirani ekonomista i odes u firmu koja NE trazi ekonomiste, pa ih ubedis da si im u stvari jako potreban i da mozes da im doneses puno vece prihode.
Secam se pre par godina sam sreo jednog poznanika i bivseg kolegu, na moju nesrecu pitao sam ga kako je i sta radi, e tad je pocelo 😦 od cele lavine psovki i dreke na racun privatnika, vlade, drzave, vojske, policije, uprave vodovoda…. najvise me dojmila recenica : “ ….a ja eto nisam lenj, nek mi daju poso i ja cu da radim….). NEK MI DAJU? ko to? Mnogi su zaboravili da vise nema Tita i SFRJ koji su dobrom delu populacije obezbedjivali sigurnost (naravno ovo je vec druga polemika) i da vise nema NJIH koji brinu o tebi vec to moras sam, isto kao i ovde u inostranstvu. Bilo mi ge ja i dalje zao pa sam mu predlozio da sledecih dana kad nadje malo vremena dodje do mene i pomogne mi da sredimo korov u dvoristu i jos neke sitnice sto cu mu naravno platiti, na sta sam dobio samo odgovor : „pa mamicu ti gastarbajtersku zar ja da ti nadnicim ! “
To je bio neki prelomni momenat od koga su prestala sva saosecanja , sa svakim ko se zali i kuka kako nema i kako mu nije dobro. Hvala Bogu ima dosta i onih koji kazu , eto nija bas najbolje ali nekako se gura, a ima i onih koji zive jako lepo i ugodno i koji po nekoliko puta godisnje odlaze u inostranstvo, a na usnama im je ono „kad se vratim iz shopinga“ 🙂
Ne bih tekstu dodala ni rec. Zbog svega ovoga smo otisli. Treba dosta vremena i SVAKODNEVNOG truda da bi se nasao posao. Upoznavanje novog sveta, kultura, jezika, naroda, nacina rada i zivota je NEPROCENJIVO!!! Kako bi se presli da nismo probali.
Žestoko napisano. Sve pohvale. Patriotizam = Rodoljublje
Ne lupetaj, to si procitao u nekoj kapitalistickom booklet-u. Sada ovde siris budalastine. Moras da poznajes istorijski kontekst da bi znao o cemu se radi.
Nisam pročitao sve komentare pre svog. Mnogo ih je. I svi imamo stav. I to je lepo. To valjda znači da smo u stanju da mislimo i dalje. Jeste li nekad razmišljali zašto je tamo negde lakše doći do normalnog posla? Koliko vidim, većina to pominje kao osnovni razlog. Zato što je tamo negde neki kapitalizam (pa makar i truli) na snazi već makar 100ak godina, zato što se ne čeka „ugovor za stalno“, zato što onaj truli kapitalista razume da ga kvalitet zaposlenih izdvaja od konkurencije i da će sa kvalitetnijim zaposlenim i njemu biti bolje! I zato što su državni i paradržavni aparati svedeni na minimum, a svi ostali rade u uslovima stalne konkurencije i koliko toliko normalnim tržišnim uslovima. I zato što je rizik protivzakonitih ponašanja poput rada na crno, neplaćanja zaposlenih, utaje poreza i sličnih akcija, daleko veći nego u materi Srbiji. Vrhunski patriotizam bi bio borba za kreiranje takvog društva. Jer u društvu u kom bi nekom šefu, direktoru, vlasniku, svakog dana bio ugrožen neki projekat ili posao time što bi primio nekvalitetnog radnika „preko veze“, primanja „preko veze“ ne bi ni bilo…
Nemam nameru da osuđujem nikoga ko ode. Ja za sada ne moram, a pošto i inače ne želim, onda valjda i neću. Imao sam sreće. Zaposlio sam se u korektnoj kompaniji odmah po diplomiranju. Preko preporuke kolege s fakulteta sam došao na razgovor, ne preko tatine ili mamine veze. Preporuku sam zaslužio volonterskim radom na fakultetu. Da to je ono kad nešto radiš i oko nečega se cimaš iz zadovoljstva. Bez keša. Dalji o(p)stanak je bio neka moja zasluga valjda.
Ali, iako mi je u tom materijalnom smislu dobro, svakog dana pokušavam da vodim neki svoj mali rat protiv stanja u Srbiji. Tako što pročitam nešto pametno, tako što napišem nešto što mislim, tako što uđem u neku raspravu, tako što papir u kancelariji bacam u kutiju za reciklažu…
Nisam primetila da je neko napisao da je uspesan u Srbiji i da mu je dobro,pa rekoh evo ja cu. Zavrsila u roku drzavni fakultet,dobar student, zaposlila se u stranoj kompaniji bez veze (samo svojoj zasluzi, nema ono ‘mama,tata,politika’, njih zanima koliko si ti sposoban i sta znas), radno okruzenje je fino (svakako ima ljudi koji ti se ne dopadaju u potpunosti ali toga ce svuda biti), dobra plata,Osamostalila sam se,roditelji me ne izdrzavaju..Tako da,moze se naci dobar posao…e sada..drustvo u Srbiji je to sto mi smeta jer svi imaju negativan stav,po kaficima su,zive sa roditeljima do 30 i neke godine,drze se za maminu suknju…to je ono sto mi smeta a posao i dobru platu mozes naci. Zato bih otisla. A da li cvetaju ruze u inostranstvu..to bi trebalo svako da iskusi.
i ja sam zavrsila drzavni fakultet i radila fin posao za platu koja je 40000,necu da komentarisem platu..da ne mozes istom da otplacujes kredit za stan i izdrzavas dete dostojanstveno npr…ipak sam htela da ostanem..cekala sam godinama ugovor ‘za stalno’..kako je to obicno u srbiji..trudila se na poslu,ustalila se,mali grad,planirala konacno porodicu,na kraju dobila otkaz,zato sto ce ‘za stalno’ipak da prime neku koja ce da plati to radno mesto,zato cu da zaboravim da sam zavrsila fakultet i lepo cu da odem odavde..ovde je lutrija naci i zadrzati dobar posao..necu vise da gledam u pasulj da li ce mozda i na nekom sledecem da me caka isto..ili ja nisam imala srece samo..i takodje..naravno da necu na selo da kopam..zato sto su moji roditelji kopali i rukama i nogama da bih ja studirala i radila sa tom diplomom..e pa nemam 100 zivota..idem tamo gde cu moci da zaradim i radim..i necu da zalim za srbijom..sve sto zelim je malo izvesnosti,sigurnosti i dostojanstvenog zivota koji sistem treba da obezbedi svojim gradjanima..ovaj sistem je trulez i svinjarija..
Reblogged this on Bahrein za početnike and commented:
Kao što rekoh na kraju prošle priče… Mislite o tome…
Dragi moji,mislim da nije toliko teško otići…Teško je ostati…Ali,uklanjanje pametnih ljudi nije izmišllotina ovih.ne znam ni šta su,režima,to se duže dogadja.jedno pitane:ako odu pametni,a oni idu najviše,ko će voditi ovu zemlju?Da li imamo pravo da padnemo u apatiju i odustanemo od sestre,brata,prijatelja…I odemo?Zemlu čine ljudi,a ne političari(namerna gradacija).Neću da idem.pljuvaću po političarima,licemernim popovima,tajkunima…Gandi je rekao:prvo ti se smeju.Onda se bore protiv tebe.Onda ti pobediš.Dvoje ljudi da me čuju,dovoljno je.A,kada to priča sto hiljada?Nisam ja nikakav vodja,običan sam čovek,niti pretendujem,na neko takvo mesto.Samo možda malo bolje vidim.A vidim da se plaše poštene reči.Da nije tako,ne bi ukidali medije,Olju Bećković,dva djavola sa radija,telepromter…Plaše nas,se deco,verujte mi,još kako nas se plaše…Ja toliko
Reblogged this on apostaza and commented:
Dirljivo i ISTINITO.
Povratni ping: Volim te Srbijo, ali sebe volim više | Zokster Something
Ja sam odrastao u vreme kada su nas ucili „Upoznajte domovinu (SFRJ) da bi ste je vise voleli“
Otisao sam 1992, vratio se 2012 – ipak ljubav prema tom Balkanu i nostalgija je neki put jaca od svega.
Nadam se da ce i ovde krenuti na bolje uskoro
Kako se ovaj dečko dirljivo i lirski izražava pa to je da čovek zaplače. A stvar je veoma prosta. Ljudi odlaze jer su željni para ili što bi reko Mita Pantić „zinulo im dupe za pare“. Pare = uspeh.
Marko majstore, ogoli ove folirante!
Svaka cast, upravo sam procitala moje misli. I ozbiljno razmisljam da napustim Srbiju jer cujem testere i vidim sto i ti!
Patriota si zato što odlaziš?
koja nebuloza.
Ili samo lupetaš ili ne znaš gde ti je dupe a gde glava.
Svi vi koji „pljujete“ po ovima koji su otisli i ovima koji odlaze ili pokusavaju da odu treba da znate samo jedno! Privreda Srbije (barem ono što se još uvjek tako naziva) počiva na novcu koji dolazi iz inostranstva, zapravo Srbija pa ni ostale balkanske zemlje zapravo i nemaju privredu (jer drzavni aparat i njegovi zaposleni ne prave novac i ne čine privredu, ne prave ga ni propale firme). Čak i oni koji žive od trgovine ili usluga po logici stvari zavise upravo od tog novca iz inostranstva. To znači da veliki dio onih koji zive u Srbiji zive od pomoci „svojih“ koji su u inostranstvu, ili na neki drugi način dolaze do tog novca (kroz trgovinu ili usluge)…
Lep tekst ali ovako razmiljaju ljudi koji nisu nikad ziveli preko. Treba otici videti, ziveti, mnogo se tu nauci. Tek kad covek ima da ga uporedi svoj nacin zivota sa necim drugim, shvati neke stvari. Ja sam bio u USA 7 godina, lepo mi je bilo. Vratio sam se u Srbiju, prvo sam radio u trafici za 250 eur, ali sam se na kraju izborio da imam dovoljno, i da to sto steknem mogu da podelim sa svojima. Da nisam proveo tih 7 godina preko, verovatno nikad nebi uspeo da se ovako dobro snadjem u Srbiji. Srecno, i sve najbolje.
Ovde od silnog cekanja na posao ti sve vise pada na pamet da uzmes konopce i da se obesis! Ne moze vise da se ceka!
Ooooo, pa ti CEKAS na posao?! Nemoj da cekas jos dugo, slobodno se obesi odmah!
Jbg na zalost je skoro sve sto ovde napisano tako je! Jer u Srbiji tesko da se zaradjuju dobre pare, moj ptac pre 25 godina otisao u RUsiju i samo ovde zaradio ovoliko za mesec dana koliko u Srbiji ne bi mogao mozda ni za godinu! NJemu nedostaje Srpska zemlja, rodjaci,ali covek razume da ako hoce da ima lep zivot treba mati dobar posao. Dolazimo svakog leta u Srbiju. Srbija prelepa drzava ali za odmor, tesko tamo da se zivi…
Drustvo. Smisao ove javne debate je da svako od nas (bilo da je odlucio da ode ili ostane) iznese svoje vidjene i svoj ugao. Zasto ostaje ili zasto odlazi, a ne da kritikuje suprotnu stranu.
Evo mog primera — zavrsio sam medicinu u roku. Posle polozenog drzavnog u februaru 2014., trazio sam posao. Moja zelja kao rodjenjog novosadjanina je bila da ostanem u svom gradu, sasvim jasno. Aplicirao sam na zeljena mesta (konkretno pedijatrija), ali bez uspeha. Zatim sam aplicirao na inim mestima — epilog istovetan. Nakon toga sam slao CV na adrese Domova zdravlja u okruzenju do 50 km – bez uspeha! Cak me niko nije ni kontaktirao. Dakle, ne samo da ne mogu da radim u svom gradu, nego i van njegovih granica. A da biram ono sto zelim, da i ne govorim. Nemam kuda – Nemacka se nametnula i odlazim. A tamo mi nude 2300 u startu, smestaj za porodicu, obdaniste za decu (mada ih jos nemam, ali su nudili) i karidologiju, pedijatriju, hirurgiju. Dakle – mogu da radim sta zelim, da se usavrsavam, da radim u bajkovitim uslovima i pride dobro zaradim. A jos ce i devojka sa mnom kao lekar.
Ima ovde pojedinaca poput onog sto je boravio u USA, Londonu i Nemackoj, ali mu je ovde najlepse i kaze da svi mogu uspeti kao i on. Druze – NE MOGU! Moja trenutna realnost je POSLA BEZ! Druga opcija je rad na selu ili udaljenom manjem gradu za 48 000 i verovatno dozivotno tavorenje u istom (gde moras privoleti zenu, graditi porodicu, placati smestaj..). Znam mnoge IT-ovce koji ne zele u DEU je zaradjuju skoro isto radom na daljinu, dobri su. I razumem ih. I ja bih ostao da mogu biti npr. pedijatar u svom Novom Sadu. Ali ne mogu! Moram da odem. A pride sam i shvatio da cu time obezbediti lagodniji zivot svima oko mene. A konkretno za udaljenost od porodice sto se tice, znam da nije lako ako je u pitanju USA ili Australija. Ali Nemacka – letom za 1,5 do 2 sata si tamo. To je za porodicu daleko prihvatljivije nego da putuju npr. 4-5 sati do Uzica ili negod daljeg mesta gde bih radio u SRB, ili da me gledaju kako trulim kod kuce uz njih. Ako je to izbor – onda bih pre u DEU. A pride bih bio ispunjen – profesionalno sto je najvaznije, a zatim i finansijski. Ostvaren i CENJEN kao lekar. Ovde ja sedim kuci dok Risticevic postaje clan UO Fonda, a Megatrendasi i lazni doktori ministri i predsednici. Takodje imam snazan utisak da svi koji ne idu „preko“ (nebitan razlog) vuku ove ostale da ostanu, a da bi 90% njih odletelo da mogu prvim letom. Svako ima svoje „za i protiv“, iznesite stavove i to je sve. Neko ne moze da ode, neko da, nekom je i ovde jos dobro, a nekom nije ( kao meni). I ne zelim svojih 30 godina da utucem ovde i zivotarim, da nisam cenjen i postovan kao lekar u zemlji bitangi i lopova. Zelim vise od medicine, od zivota. Da se ostvarim kao covek. To ovde ne mogu niti cu ikada moci. Meni dovoljno. Srecno svima sta god da uradite! 🙂
Zdrav stav coveka iz Srbije. 🙂 Bolna je ova patetika, ljudi prosto imaju potrebu da se opravdaju za najnormalniju stvar.
lepo napisano, ali se ne slazem. budi faca i bori se i plivaj u ovom ludilu :-). najjaci samo ostaju 🙂
Sasvim se slažem da je u Srbiji sistem vrednosti totalno i apsolutno istumban i poremećen. Ako se u školi ili na fakultetu trudiš, radiš, marljivo učiš-onda si štreber, retard, debil. Ako se mladić pristojno ponaša, lepo oblači, ima manire-ma pederčina obična bre. Ako se devojka pristojno oblači u skladu sa svojim godinama, ima lepo i ženstveno držanje i ponašanje-nikome nije zanimljiva, međutim, ukoliko ima ten boje cigle, poluplastično telo, ekstenzije u kosi koje se spuštaju preko zadnjice(uglavnom u crnoj ili platinasto plavoj varijanti), izlazi iz kuće polugola, ponaša se kao uličarka i ne zna da sklopi prosto proširenu rečenicu-bravo, svaka čast kakva je to ribetina!
Ovde se ne ceni šta imaš u glavi, koliko si sposoban, talentovan, učen…ne. Ceni se samo to koliko imaš, šta imaš i koga imaš da te progura.
Ljudi konstantno kukaju kako nema posla, kako je kriza, kako je teško, a po kafićima i restoranima jedva ima mesta da se sedne.
Nemojte me pogrešno shvatiti, s jedne strane obožavam svoju zemlju. Prelepa je, sa divnim običajima i divnom kulturom. Niko na celom svetu nema naš mentalitet veseljaka, boema, toplih i gostoprimstvenih ljudi, ali takvih je sve manje. Sve više je malicioznih, zavidnih, koji grabe i samo i isključivo gledaju sebe i gazili bi i preko leševa da stignu do vrha.
Drage volje bih otišla, ali ne mogu. Nikoga nemam napolju, previše me spona vezuje za Srbiju, za Beograd. Još uvek studiram i nekako gledam da ne podlegnem pesimizmu i nadam se da će u jednom momentu biti bolje, ali onda dođu trenuci kada pomislim da od toga nema ništa i molim se da samo ne bude gore.
Teks todlican ! Svaka cast !Prvo,ja iz licnog iskustva mogu reci da svaki dan od kada sam otisao iz otadzbine pomislim na svoje prijatelje…rodbinu…na svoje drvo na koje sam se peo kao decak …na svoj cosak..na svoju klupicu ..na svoj omiljnei kafic u kome obozvam njegove podmetace…. iscepanu garnituru….i svakodnevne beogradske price u njemu… Na svoj poseban „stek“ na Kalisu gde sam mnogo puta proveo romanticne zalaske sunca sa nekom finom sarmantnom beogradjankom…. Ali…. sta nam je ostalo u tom Beogradu..u toj Srbiji da nas zadrzi ……. SUND…KIC… BEDA…. ZAVIDNOST…. SUJETA……. BEZNADEZNOST… Da ne pisem i ne ponavljam stvari koje su recene u tekstu…elem.. Ja konkretno, pokusao sam da se borim..politicki…kao pojedinac..u grupi..svakako…. BORBA PROTIV VETRENJACA…. Sada sam potpuno siguran da JEDINO i SAMO ako imas veze sa vladajucom strukturom mozes nesto uraditi u SRB…. sve ostalo…. BOG U POMOC….. Zivim u Austriji… gledam kako ljudi ovde normalno zive..svako od prosecne plate moze da priusti sebi da se kompletno obuce..moze sebi i porodici da priusti dobar auto..lepo letovanje..lepo zimovanje….ZAKON JE JEDNAK ZA SVE !!!! PARE OD POREZA IDU NA PRAVO MESTO !!!! PARE OD KARATA ZA JAVNI PREVOZ IDU NA PRAVO MESTO… PA SE ONDA ULAZU DA SE PRODUZI LINIJA METROA ITD…..
Nas namuceni narod samo je patio i patio i patio…..kada ne ratujemo ,onda sami sebe iznutra izjedamo….. Sta je to u Srbinu(prosecnom stanovniku SRBIJE) sto ga tera da bira takve ljude kakve bira na vlasti… sta je to u coveku pa da pusti da bude gazen….. Mislim da smo sami krivi u velikoj meri za ono sto nam se dogadja… sami smo krivi sto biramo one koji su dugo pre jahali,da opet jasu…. (necu ulaziti u politiku ali znamo svi na sta mislim) i da nas lazu na isti nacin na koji su to radili pre……..Definitivno je KORUPCIJA jedna od najvecih prepreka kretanju Srbije u napred … U Srbiji se ne isplati praviti firmu,jer samo mozes da natrcis na zid(1000000 miliona posto tacno ) …Ja planiram inace…da se jednom vratim..sa nekom iole normalnom lovom od koje cu moi da kupim svoju kucicu na Avali gde cu uzivati sa svojim prijateljima….samo cu reci … KINA JE STRELJALA 10 hiljada poliicara u zadnjih ne znam koliko godina… zbog pronevera….. Pa ti Srbijo razmisli gde si ,sta si i kako si….
Sve najbolje moj NARODE !
p.s. verovatno sam ostao i nedorecen i pomalo sam mozda konfuzan..ali ovde moze da se pisee poprilicno…. ….
ovako sad razmisljam…al pitam se da li cu tako razmisljati za par godina!!
Kada ce ljudi prestati da krive zemlju za svoj lični neuspeh? Država je onakva kakav nam je narod!! I predsednika i političare smo sami izabrali! Nas narod ocekuje da mu se sve da, a niko nece da radi! Samo zna da kuka i da se zali kako nista ne valja. Lakse je spakovati se i pobeći, kao poslednja pizda. A neki su tolike pizde da ne smeju ni da se spakuku, i samo traze izgovor. Posto smo u tome izgleda najbolji. To je besplatno, smišljanje izgovora, i ne preduzimanje ničega. Zato nam je i zemlja takva. Treba covek da se covek pogleda u ogledalo, i konačno preuzme odgovornost za svoj zivot, i ne ocekuje od države i situacije, kakva god da je, da se sama od sebe promeni, kad on nije u stanju da promeni sebe. „Odlika ludila je raditi istu stvar iznova, i očekivati drugaciji rezultat“ – to je rekao Ajnštajn
Moje misljenje je da je sve ovo tacno zato sto ljudi nece da ruse vlast koja je izkretenizovana kao svaka pre ove samo svoja i protiv naroda i narodnosti,ovo u Francuskoj je sve iznamestano radi jedne religije kasnije.. Pa ti vidi gde da pobegnes kad ce teroristi pretiti eu upravo zato sto ona i pravi ove stvari.. Nas su isilovali po svim zakonima njihovog,,boga,,to ce i dobiti.. Ako svi smugnemo sta ce od svega ostati,mada bi bilo dobro da se preselimo u Rusiju ili da njih uvezemo radi neke kasnije bezbednosti,ovako zivimo u maloj americi isto siromasnoj,koju je ista kao i eu rasparcala po svojoj kreaciji koja neopstaje svakako. Zasto bezati kad mozemp da se borimo sa vlascu treba biti neposlusan samo prema njima. Izaci na ulice i pokazati zube uvek al ne na one koji isto pate ne na svoj narod vec na sektu zvani politika.
Smatram da je vecina potpuno pogresno protumacila tekst..autor ovde govori o Srbiji…o Srbiji kakva je danas…o ljudima u Srbiji. Patriotizam nema nikakve veze sa bilo cim. Svaki covek je patriota. Svako voli svoje bliznje i mesto iz kod dolazi, zasto onda uopste polemisati o tome? Postujte se medjusobno, manite se pljuvanja po „gastabajterima“ i „neukim seljacima“. To ovoj „Srbiji“ fali…postovanje i razumevanje…od kada je prica izmedju dva coveka dobila naziv „kukanje“? Od kada se ljudi generalizuju po nacijama? Svi smo razliciti. Svako je imao svoj razlog za ostajanje, svako je imao svoj razlog za odlazenje pa zasto ovolika doza netrpeljivosti? Svako od nas zeli isto…ljubav, porodicu, prijatelje i „svoje“…ako ispunjenje istih zahteva odlazak, zasto da ne? Zar je taj covek manje „patriota“? Zar on manje voli svoje rodno mesto i bliznje? Mesate babe i zabe jer se u ovoj drzavi odavno ne ceni covekoljublje, sto se dalo zakljuciti i iz komentara. Osudjujete ljude na osnovu par reci ovde napisanih a uopste ih ne poznajete. I odakle Vam svima pravo da komentarisete njihove odluke? To cak nije ni komentarisanje vec blacenje i pljuvanje dok u pozadini ljubomora i bes tinjaju. Lepo moja baba govori : Ne poznajes nekog i njegov zivot dok sa njim ne podelis 10kg soli…manite se politike i ostalih gluposti, ovako nam je kako nam je jer se prvo medjusobno ne cenimo a kako onda ocekujete da bude bolje? Zelim svu srecu onima koji su otisli a i ovima sto su ostali. Zelim svu srecu svim ljudima i zelim samo jedno…zelim Vam od sveg srca da budete u kozi svih ljudi koje ste ikada u zivotu isprozivali, pardon ljudi od kojih imate drugacije misljenje…
Samo cu jedno reci, cela porodica mi se raspala zbog upravo te Srbije. Sta tu ima vise da se voli i za cim da se okrecem i zalim. Zavrsio sam najvise moguce skole probao patio se nekoliko crvenih mesecno prosto je bilo dovoljno samo da mi donese jos vecu bedu u zivotu. Otisao sam odatle samo sa pasosem i ni za hleb nisam imao do prve plate, i sada nemam pojma ni gde je vise ta velika Srbija.
Realno – sta ces ovde ako je tako?
Jesi to nacrtao bradu ? strasno idiota
Na vaš tekst sam ostao bez istog. Toliko istine u malom prostoru nazvan internet. Objavio sam tekst, da i drugi „Srbi“ pročitaju. Mnogo ih ima koji nemaju snage ili hrabrosti za kartu u jednom smeru. Mi koji smo prelomili, kako kažete. Da ostavimo Božić i krsnu slavu, i odemo. Ne želim da se izrazim pogrdno i kažem. Imali smo sreće. Ni preko nije zlatno, ali opet postoji perspektiva. Koje u Srbiji sigurno nema.
Svaka cast autoru teksta ! Ja sam roditelj skolovanog mladica koji je otisao prosle godine,vratio se i ponovo trazi nacin da ode,ali u jednom pravcu ! Ma koliko mi bilo tesko jer je jedinac ,a mi njegovi roditelji „akademski gradjani“,podrzavam ga u nameri !
dal moze neko da pomogne mojoj cetvoroclanoj porodici sa dvoje male dece 5 i 8 god da pobegnem iz ove zemlje u Kanadu .ja sam licencirani brodski elektricar i serviser mobilnih telefona sa iskustvom od 11 godina .svaka informacija kome da se javim i gde da idem dobro je dosla necu novac. slati predloge na gvukoja@yahoo.com
ako neko od vas nije iz Sombora,neka se malko raspita sta je sve tamo bilo i sta je sad…………….i koja je onda perspektiva u tom gradu,za mlade,stare i sve aaaaaaaaaa,
nije lepo ni preko,ali je bar bez stresa,sta cu sade ,kako cu sutra….
Verovatno ista kao neke osrednje varosi koja je cvetala u Americi u 70im a danas tovari sa ljudima profil lovca. Samo je donekle do Sombora, samo je donekle do Srbije, shvati to. Malo je vise do vrtloga u kom smo se svi nasli, a najvise do tebe.
Нисам читао све коментаре, јер их има превише, па се унапред извињавам ако је неко већ слично написао:
Сви причамо о томе како волимо Србију;
Сви причамо о моралу и искривљеном систему вредности;
Сви причамо…
На крају кад се подвуче ништа друго и не радимо.
Извините, али за нешто што се воли треба живети и бити спреман да се умре, све остало није истинска љубав.
Шта вас спречава да се у Србији борите и стварате бољи систем и боље друштво? Комшија вам није рекао добар дан у згради и ви до краја живота нећете да причате добар дан у згради под изговором да сте тако научили од комшије?!
Шта вас спречава да радите 60 и 70 сати у Србији (послодавца можете схватити једино ако постанете послодавац)? Ако не код другог, а ви самостално.
Што се тиче одласка, свакако треба отићи, али и ако идеш, треба да знаш што идеш; прочитао сам коментар: ,,Ако одеш као туриста….“- пријатељу, ако си отишао као туриста, као туриста ћеш и да се вратиш (после 3 месеца у најгорем случају по тебе), кад потрошиш све паре, па те депортују зато што ниси имао за карту назад, АЛИ АКО ИДЕШ ДА УСПЕШ и стварно за то живиш, УСПЕЋЕШ.
Исто то важи и ако останеш: маните се пресипања из шупљег у празно- станите пред огледало и покушајте да неђете човека, који ће вам променити живот и крените у борбу за оно што волите, док сте млади и имате снаге да се борите. Немојте да на самрти буде: ,,Могао сам, а нисам“ или ,,Могао сам више, зашто нисам“?
Не мењајте политичаре, када се промени народ (6 милиона људи стане пред огледало данас и сутра одлучи да мења ствари на боље), онда ће се политичари сами променити.
Промените прво себе, а затим мењајте ситнице, које можете да промените: за почетак бацајте ђубре у канту, очистите снег испред улаза у зграду, кажите добар дан, устаните у превозу старијима.
Једина предност Србије је што има милион ствари где може да се напредује, а ви седите кући и кукате како нема шта да се ради 😉
,,У животу сте слободни да бирате, али нисте ослобођени последица својих избора“
Svaka čast Aleksa. U potpunosti se slažem i to je sasvim razumljiv i konkretan predlog. Međutim, svi i dalje kukaju da nema posla, ali u stvari niko neće da radi i da se zalaže za bilo šta. Radnici se kriju iza palete i puše cigaru kako bi im brže prošlo vreme na poslu, a zatim krive poslodavca što je mala plata ili je nema…. Drugi traže bilo kakav posao za bilo kakvu platu, da bi svoj ipak nerad opravdali time “ Ma dosta mu i radim koliko me plaća“. A poslodavci opet došli odmah na to radno mesto i nisu počeli iz početka, te neznaju kako je radniku da se snađe i u kakvim uslovima mora da odradi ono što je potrebno…
Aleksa – u sredu!
Сви кажу да нас боли срце за Србију, чувену мајку Србију. Јебе ми се и за државу и за све. Та Србија ми ништа добро није дала. Родитељи се муче цео живот а како видим и ја ћу… Радим 5 година без осигурања за 15000 динара, док су скоро сви другови који су једва завришили школу отишли негде са стране и тај исти новац зарађивали за 3 – 4 дана. Јебем те Србијо МАЈКО
Ne budi skrt sa recima. Reci nam molim te cime se bavis, koliko radis, i zasta si se skolovao/la? Hvala.
Ја сам се погубио у коментарима (немам ни толко времена да копам, ко је коме одговарао и ко коме пише- нећете да нас удостојите да знамо с ким причамо, па вам је и ово сувише посвећенох времена), али ако је упућено мени: завшрио сам Гимназију у Пироту и #Ширидоброту ми је занимање 🙂
ehej al se ovde zahuktava ….
I ja pisem iz amerike rad da podelim iskustvo sa vama ja sam od one generacije koja je osetila bar malo lepog (rodjen 1974) u americi sam osam meseci I sta da kazem ovde je sve potpuno drugacije u srbiji sam radio kod privatnika za platu manju od 250€ sedamnaest godina staza I konstantno nista I odlucio sam da probam ovde srecom stigao mesec dana lencarenja I onda posao relativno tezak al za mesec sam zaradio svoju godisnju platu iz srbije kupijem sebi sta god pozelim zivim normalno I bez ikakve bojazni tako da je ipak sve stvar izbora….
Nije moja domovina, ograničena nekim zamišljenim granicama, koje su utvrđivali, opet danas utvrđuju i opet će utvrđivati i pomerati neki drugi ljudi, kao što sam i sam čovek. Moja domovina je planeta Zemlja.
Interesanta tema. Mnogo relevantnih komentara. Dakle mnogo ljudi intenzivno razmišlja o odlasku. Ja imam 45 godina i živeo sam 8 godina u inostranstvu u dva navrata, ali otišao sam prvi put sa 20 i nekom. Treba da odu mladi ljudi prvenstveno zbog iskustva i širenja vidika. Ako nisu skroz mladi, dakle 30+ recimo onda preporučujem da se ide u parovima, ali parovima koji su pravi a ne sa idejom da će ih život u tuđini ‘uputiti jedno na drugo’. S druge strane ako imate neki mali krug svojih prijatelja, istomišljenika, ratnika itd. u Srbiji i ako postoji neka perspektiva u onome što volite, i što profesionalno radite, a pogotovo ako uz to imate i dete ili decu, ima smisla ostati ovde i boriti se. Nije ovo nikakav truli ili lažni patriotizam ali zamislite ako svi oni koji vrede ili ogromna većina takvih u jednoj ili dve generacije ode odavde, Srbiji se loše piše… Otići – da, biti neko vreme zbog ovih ili onih razloga – da, ali takođe treba se vratiti. To je moje mišljenje i zaista želim da ohrabrim mlade da probaju, da vide, da okuse… Roditeljima mlađe dece preporučujem da daju klince na džudo. To će ih najbolje pripremiti za život. Isto tako da se bave svojom decom i njihovim problemima, jer ako vi nećete neko drugi će… Živeli… 🙂
Neno, pametno i odvazno
Odličan tekst. Ja sam sve uradila što je do mene bilo ( odličan đak, završila fakultet), ali jedva krpim kraj s krajem. Kad sam počela da radim, prvu platu sam primila posle 3 meseca (1994), od nje sam mogla da platim vrtić i da kupim par cipela od skaja. Posle izvesnog vremena ni to. O uslovima rada da i ne govorim- katastofa. Sve ono o čemu sam maštala je palo u vodu. Danas živim bednije nego ikad. Ne mogu kvalitetno ni da se hranim i prehranim dva sina, a radimo i muž i ja. O školovanju van mesta stanovanja me hvata panika, jedino bubreg da prodam. A samo sam želela da živim dostojanstveno, da platim račune, jedem i odem na letovanje- možda je i to previše. NIje ni tamo sve sjajno, ali ovo je dno dna i moralno i materijano- vladavina mediokriteta i kiča.Volim ja Srbiju, a ona mene?
Леп текст и јако је тешко некима да га разумеју јер виде јако уско, изгледа понеким што су остали….
Многи се саде кају што нису отишли раније а можда су могли……
“Приповједа се како је некакав цар, дошавши с војском на крај свијета, пошао у тамни вилајет, гђе се никад ништа не види. Не знајући како ће се натраг вратити, оставе онђе ждребад од кобила да би их кобиле из оне помрчине извеле.
Кад су ушли у тамни вилајет и ишли по њему, све су по ногама осјећали некако оситно камење, и из мрака нешто повиче: – Ко овог камења понесе- кајаће се, а ко не понесе- кајаће се.
Гђекоји помисли: – Кад ћу се кајати, зашто да га носим? А гђекоји: – Дај барем један да понесем. Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење.
Онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, а они што су понијели што нијесу више”.
Не није лако отићи, јер ти треба новаца да се плате све визе, прегледи, карте и остало, треба имати муда и рећи довиђења или збогом својој улици, граду, реци, држави, рећи видимо се једног дана драгим људима и рођацима, успоменама и наравно добром делу себе. Отишао сам пре 17 година и то ме не прави мањим патриотом од вас у Србији нити писца овог текста. И није тачно да се не може изаћи само зависи коју цену си спреман да платиш, колико си спреман да радиш и шта да радиш. Отишао сам што сам превише питао, организовао бојкоте и одбио да да идем на сопствени народ али сам зато чуо после да сам отишао јер сам пропио стан и породицу, добре душе из комшилука, с посла и родбина. Моја деца су саде одрасли људи са завршеним школама и дивним особинима, нисам се развео, немам кућу, и,а, кредите а имам миран сан. Увек ћу остати Србин,помагати људима у невољи и пустити сузу кад сретнем имењака у туђини или кад чујем лађу француску.
Сви они који критикују став писца су дефинитивно остали на нивоу масе из раних деведестих, „ђути биће боље“. Е неће бити боље све док народ не покаже да се не слаже с државом јер држава прави магарце од њих. Не мора то бити револуција, изаћите сви на улице а не само залуђени политиком и гладни.Превише је равнодушности, страха и и ароганције у народу а неодлучност се тешко плаћа.
„Они који су отишли најдаље, највише су се приближили својој земљи, а најдаље су отишли они који су је највише волели. Толико се побећи може само из љубаво.
Зато су и они сачувачи оно чега више нема у завичају који су напустили. Сваку реч чувају као икону и амајлију. Без њих се не може испричати и наша прича. Свак судбина је део наше опште судбине.
Одлазак из земље сматрам највећим подвигом. Суочити се са амим собом још на земњи, шта је него страшни суд. Имати храбрости и стати на своју вагу и прстати на њен суд. Ко си, какав си и колики си. Такво суочење са собом није доживео нико ко живи у својој земљи.
Матија Бећковић
“
Праштајте,
Подбарац
Imam 25 godina, zavrsio sam fakultet, drzavni. Trenutno sam na masteru. Sa svojom diplomom bi trebalo da radim u policiji, vojsci, ili nekoj privatnoj kompaniji koja se bavi poslovima bezbednosti. A ja? Ja pakujem robu po velikim marketima, jer od necega mora da se zivi, zar ne? Na jedini razgovor za posao u struci sam pozvan samo da popunim kvotu. Iako sam imao najbolje kvalifikacije, primljen je zet direktora koji ima 60 godina (slovima: sezdeset)! Sa druge strane, nemam nameru da glumim portira u banci 2 godine za 18000, da bih za dve godine mozda, ali mozda napredovao i imao platu od 35000.
Ovde imam mnogo prijatelja, ali imam i majku penzionera, i oca koji je primio sad platu za novembar 2013. Ne zelim da docekam njegove godine u takvom nezadovoljstvu, i da nemam sebi da kupim bilo sta drugo osim hleba i cigara. Zivim sa roditeljima, i to se ovde ni u najavi nece promeniti, jer sa platom od 30000 (koja je ovde WOW) ne mogu da platim ni ratu za stan, ni za auto, vec mogu da izadjem 2 puta mesecno u provod, i da imam da jedem.
Zato imam u planu da odem. Prosto i jednostavno – ne zelim da gledam u pasulj da li ce ovde biti bolje, i da li cu mozda dobiti posao u struci, i da li ce mozda taj posao biti placen dovoljno da zapocnem jedan normalan, samostalan zivot.
Otplakala sam ceo tekst i mnoge komentare.Svi su u pravu…..
Sustina zivota u principu. Sva ova patetika na osnovnom nivou pokriva licnu neostvarenost. Pa naravno da je uvek lakse horski pljuvati – a zasukati rukave, stvoriti pa pomoci ili promeniti ono sto je TVOJE ipak zahteva malo karaktera. Toga na ovom forumu ima u mrvicama.
Ukoliko sami niste jaki svaki će Vam oslonac biti slab, pa tako i zemlja Srbija.
Ja sam evo ZIV i ZDRAV. Pre mesec i po dana sam otisao u Liberiju , da se i ja oprobam u tom velikom svetu , jer ovde u Srbiji tako obrazovani Menadzer , Pravnik , Ekonomista, Menadzer kao JA „ne moze da uspe“, jer neki drugi pravnici,menadzeri, politikanci imaju manje stida od mene, tj. nemaju ga uopste. Gledao sam americke filmove kao i svi, i pomislio „ma da TO JE TO“ , ja cu napraviti te „PARE“ ja cu dobiti tu moc, pa kad je dobijem ja cu pomoci majcici Srbiji koja me je odgajala kroz sve ove nedace (prvo cu pomoci sebi i svom hedonizmu $ € ). A i u ovoj Srbiji nekako se osecas kao u nekoj praznini , sve ima smisao ali ipak nema , Hleb I Igre zaokupljuju glupu vecinu, a ovi pametni pesimisti gledaju kako da pobegnu odavde , jer ko ce da se bori protiv glupih, bolje je menadzerisati tamo gde su svi „pametni“. I nisam bas birao lokaciju rekao sam sebi ma idem pa makar ta drzava bila u Africi. Ipak prvo sto mi je bilo neobicno je da ne mozes u Monroviju da stignes avionom, stignes lepo u Bamako pa onda autobusom, i svi me nekako gledaju kao stranca, jos kad im kazem Srbija a oni se namrste ,izgleda da su culi kolko je kod nas lose, rekoh borim se do kraja necu da odustajem posle prvog kamena na putu. Sve vreme mi je bila misao u glavi kako u DVOJCI ima uvek po 2,3 klosara pa tako smrdi ceo tramvaj, pa mi oni svi crnci i nisu toliko smetali. Rekoh sebi sigurno cu naci neku sigurnost, jer ne mogu vise da gledam one klince kako pale BAKLJE na utakmicama, kako taksisti psuju u saobracaju, kako se stare babe svadjaju oko mesta u autobusu… Stigao tamo i prvih nekoliko dana oni mali crnci non stop su me jurili , nose neke nozeve, nisam bio siguran pa sam bezao(bavio se sportom u Srbiji pa izdrzao), sva sreca pa se tamo engleski prica, pa sam i posle nekoliko dana bezanja upoznao prvog prijatelja Dzimija , imao je dobru dusu , samo mi je ukrao one ostale evre sto sam imao. Nije ni bilo bitno ionako tamo pare i ne vrede toliko, robna razmena je glavna, 2 grama horsa za 1 prangiju,isto tolko i kurva pola sata po tome onda odredjujes vrednost svega ostalog, psenice zlata srebra… Sustina je da hrane nema mnogo pa se obicno love majmuni za jelo , ponekad i ljudi,ali to je opasno moze da se zaradi EBOLA. Ali zilav smo mi Srbi narod=valjda me je to i spasilo prva 22dana, tada se i proculo, stiglo do njihovog Predsednika ili Komadanta,(napomena: Ime mu se ne spominje) i on me uzeo kao atrakciju SRBINA. Placa u dijamantima tako da ako nekom treba posao mogu da mu sredim , bezite iz te Srbije , tamo i dalje postoje neki ljudi koji veruju u DOBRO…
Netreba zamerati onima koji zele da odu. Ljudi su zeljni zivota. Sa druge strane, treba neko i da ostane. Svako neka bira svoj put a patrotizam ostaje u srcu i kod jednih i kod drugih. I ja volim Srbiju ali sam otisao. Volim i da odem, volim i da se vratim. Volim zivot i nevidim sta je lose u tome.
Pa naravno. Najgore je kad iz perspektive imigranta shvatis da si na kraju ipak samo mali srafic pa da i tu toj Srbiji zivot ide dalje, i bez tebe! Zivi svoj zivot i prekini da trolujes, jednom u zivotu nauci se licnoj odgovornosti i prekini da krivis drzavu za sve. Pozdrvaljam komentar.
Svaka cast zmaju, potpisujem svaku rijec, pozdrav iz Dublina…
Koliko komentara ljudi koji zale sto im Srbija nije nista dala. A ne pitaju se sta su oni dali Srbiji, i sta su ucinili da Srbija bude lepse mesto za zivot.Padne sneg, odma svima hladno, niko za lopatu da se uhvati, a ovamo Srbija ne valja.Vecina onih koji idu su bili budzetski studenti cije je skolovanje drzava placala. Pa stipendije i studentski krediti….Svi samo kukaju i hoce lagodan zivot bez rada. I svi mnogo vole Srbiju. Nikakav osecaj odgovornosti, solidarnosti…Ko hoce da uspe i ovde moze to. Ko nece uvek nadje izgovor. A poruka svima sto kukaju i sto su velike patriote…Dosta vas ima ovde i na drugim forumima,masmedijima, skupite se, napisite peticiju, organizujte referendum, osnujte stranku i sa clanovima vasih porodica bice vas oko 1 000 000 i pobedicete na svakim izborima i skinite bagru i uzivajte tako kako hocete…Ali ste nesposobni i za to i za sve drugo…I zato idite. Mozda je i najbolje da nas bude dovoljno za pod tu cuvenu sljivu ako to budu pravi ljudi i prave patriote. Samo pravi ljudi radjaju pravu decu. Zivela Srbija
Reblogged this on batabatic.
Jebi ga, ovde je jedno vrzino kolo! Nažalost inženjeri uglavnom idu iz zemlje a oni treba da je dižu! A pravnici,ekonomisti i slično koji treba da urede sistem isti su upropastili i ne idu nigde jer ih niko napolju neće.
Nažalost ,čast izuzecima, prava završavaju bubalice a ekonomiju neznalice matematike! Pa na ekonomiji je decenijama najteži ispit matematika!? A da ne pričam koliko je i ta matematika na ekonomskom ispod nivoa bilo kojeg tehničkog fakulteta.
Sa druge strane čitave kolonije pravnika po firmama čitav svoj život smišljaju samo kako da izbegnu odgovornost i da svojim aktima ne kažu ništa!
Nekad čak pomislim da bi bilo najpametnije napraviti ekipu dobrih inženjera i dati im da pretresu sve zakone! Posle toga uz osmišljen način sprovođenja tih zakona možda nešto i bude u ovoj državi.
Inače sva ova kuknjava na blogu je većim delom iz nejednakosti a ne siromaštva. Još uvek je veća nervoza nego glad, na sreću!
A za nervozu je lek rad! Što se tiče patriotizma glupo je o tome raspredati. Ko misli da mu je bolje u Kanadi nego ovde i nema problema da se odvoji od familije i slično arivederchi nema ljutnje.Pa i ja sam menjao krajeve Beograda gde sam živeo tragajući za boljim pa bi me mogao neki Karaburmac prozvati da nisam lokal patriota.
Ajmo bre da radimo!
Koliko patetike na jednoj tako univerzalnoj temi. Prvo i osnovno – sve vas koje kao ‘boli uvo’ za Srbiju, ne bi bili na ovoj temi da je tako.
I ja sam otisao. Ne zato sto mi ‘Srbija nista nije dala’, vec sto se negde drugde otvorila bolja prilika. Glasali ste svi sa obe ruke za moderno doba i ‘demokratiju’ – valjda misleci da to znaci ljudska prava, MTV po ceo dan, koka kola iz cesme, sta li vec? Sad vam je valjda jasno sta to znaci, posebno vama emigrantima. Sustina tog vaseg ‘modernog doba’ je prodor kapitala, lomnjenje kicme i zaduzivnje kao kontrolnog mehanizma novih marketa tj bivskih ‘drzava’. I Srbija je u tom sosu, kao i svi drugi. Osecamo to jos gore zbog 90ih. I svima se to isto desava i proizvodi svuda iste efekte – propadanje sistema vrednosti, apatiju i sve ono drugo sto vam u Srbiji ‘smeta’. Pa tako uvaljeni u udobne IKEA fotelje u ekonomijama koje vec zive u tom sistema preko 200 godina i podrzavaju ih marketi od preko 300 + milion ljudi valjda imate dovoljno mozga da shvatite da ti isti sistemi opstaju na stalnoj migraciji radnika i da ti isti sistemi imaju ‘svoje Srbije’ po nekakvim provincijama. Pitajte, recimo, komsije Slovence i Hrvate zasto emigriraju i istim brojevima kao i Srbi – oni su lepo odigrali skoriju istoriju i poljubili svako dupe pravo u centar u pravo vreme. Gde je to blagostanje, otkud bankroti, otkud dugovi?
Dobro jutro Srbi. Dobrodosli u danasnjicu. Samo bez patetike molim. Niko vam nije kriv do vas samih, valjda ste u novim domovinama naucili da je licna odgovornost pre svega? Ili ta lekcija jos nije stigla? Polako, bice i za to vremena u recimo 40im, 50im. A Srbiju ostavite na miru, kakva su joj deca, ona je jos i dobra.
Vas iskreno,
Visoko obrazovani i ostvareni emigrant, koji nikad nije konobarisao i radio kao sobarica.
Pa zbogom onda…
Nema sta ti meni da zelis zbogom, ja sam stekao dovoljno da mogu da uzivam u zivotu u Srbiji sa svojom porodicom i bliznjima, a i da odem kad to zazelim. I da ne mrzim nikog, posebno ne moju zemlju i narod, koja mi je iz ove iskusne perspektive nekako najvise dala. Tako da mi ova imigrantska patetika deluje jebeno ‘junior high’.
Odlican komentar !! Dosta je pljuvanja po srbiji. Naravno ko na trzistu moze da se proda bolje neka ide i ostvaruje se, ali nemojte krviti svoju zemlju, ucinite je sretnijom i bogatijom
Inace, za blogera – sve je to OK sto si napisao, iz uskogrude perspektive jedne zabe i ima smisla. Ali kad si vec toliko prosvecen i sve si shvatio, zasto majstore nisi zapoceo svoj posao? Pa ostvario nesto i zaposlio par ljudi? I bio dobar poslodavac? I hodao okolo ozarena lica? Sta, ne moze u ‘ovoj’ drzavi? Care, ‘news flash’ – u svakoj drzavi ces da se oznojis i izadjes na kraj sa gomilom legalnih i nelegalnih gluposti.
Osim ako ne ides da bi se lepo udomio u nekom vec ostvarneom sistemcicu, kako su Srbi i Balkanci vec navikli? I tamo bio cOOl. Eventualno neki mali kredit da otplatis stancic i nekog NOVOG sedana? Good luck with that, son. Enjoy your new reality to the fullest, and don’t forget to blame Serbia for it!
Bogdane kakav je osecaj kada na ceo ovaj tekst koji totalno ima smisla i tera na razmisljanje,dobijes 20ak pseudozaostalih orangutana koji vrse veliku nuzdu preko interneta?
Nemanja, od toliko razmisljanja su ti samo nuzda i orangutani pali na pamet. Momce, promeni smer pod hitno i prebaci se na informatiku.
ПИТАЊЕ, када је твој сопствени стан зрео за велико спремање и чишћење да ли ћеш спаковати кофер и отићи у подстанаре?
Srbija je obicna septicka jama….u njoj se lose osecaju oni cisti, koji su u nju upali iz raznoraznih razloga…a odlicno se osecaju oni paraziti, koji nemaju ni postenja ni morala….a ni mozga…
Al’ Nevene, ipak stigne da izrodi tako umne individue poput tebe. Intelektualni je podvig sloziti takvu misao. Ima nade!
Pa svaki pametan covek ce ti isto reci….tebi treba ocito mnogo vise vremena da shvatis…
ПИТАЊЕ, када је твој сопствени стан зрео за велико спремање и чишћење да ли ћеш спаковати кофер и отићи у подстанаре?
@Neven Milanović
Ukoliko bi uzeli da je tvoj komentar tačan ti bi morao da se odlično osećaš u Srbiji!
Ne lupetaj, anonimni covece….
ПИТАЊЕ, када је твој сопствени стан спреман за велико спремање и чишћење да ли ћеш се иселити из њега и отићи у подстанаре?
Највише од свега бих волела да сви који желе да оду из Србије то ураде већ сутра и тиме помогну онима који желе да остану и који верују да наше јуче не мора да буде наше сутра. Не осуђујем оне који желе да иду,већ оне који уз кафу и цигару кукају како је овде срање и како ми млади немамо будућност, а они први нису отишли. Није лако отићи нити остати! Није боље отићи нити остати! Ја бирам остати…..а ви идите….
Krasty, u se i svoje kljuse. Nece zivot biti pesma gde god, ali kad napunis 60, pozeleces da si ziveo sa principima. Veruj nekom ko je preturio u zivotu sve!
Ja sam inženjer i pokušao sam u Srbiji, gde sam radio 6 godina u prilično uspešnoj privatnoj firmi, naravno koja pripada državnom kapitalizmu. Ljudi su odlazili iz raznih razloga, u mom slučaju je neslaganje sa najgorim oblicima nepoštovanja čoveka, nema se prava na jednake šanse (obrazovanje, zaposlenje, zdravstvena zaštita, pravna zaštita, sloboda govora i pravo na kriticki stav…) , Zemlju vode (razni socijalni nivoi društva: lekari, šefovi, političari, domaći državni kapitalisti) najveći izdajnici naše zemlje, kradu je, ubijaju, ponižavaju. Patriotizam prisvajaju kao ličnu vrlinu.
Van Srbije postoji sloboda govora i kritika bez posledica, pluralizam, radom se ostvaruju sva prava, radom se placa osiguranje za kvalitetnu zdravstvenu zastitu, za sve stvari koje sistem pruza po automatizmu,…
Promeniće se stvari tek kada ne bude mogao vise da se krade narod. Onda ce paraziti da odu, oni ne znaju da stvore niti ce znati da stvore od para koje su uzeli od nas, oni jedino znaju da uzmu novce od poreza, taksi, od imaginarnih ulaganja novaca uzetih iz stranih kredita.
Sloba je vladao 11 godina, a onda jos 14 godina nekih drugih, Docice novi ljudi!
Znas zelim da ti zahvalim na ovakvom tekstu. Mi koji zelimo, planiramo, tek treba da odemo smo se potpuno pronasli. Stavio si sve ono sto osecam u sebi mesecima u jedan tekst i tek sada ovim mogu ljudima da objasnim zasto odlazim. Dugo me nesto nije ovako pogodilo i dugo se nisam ovako pronasla u necemu.
A šta autor misli zbog čega je ovako kako je opisao?
Moje misljenje je da je razlog pogresna politika u poslednjih 25 godina, koja je dovela do formiranja , sada vec, sistemski organizovanog nacina vodjenja drustva i Srbije koje gore pomenuh.
Srbija je mali i dobar narod koji moze da se ponosi vrednostima, koje se narocito ogledaju u postovanju tradicije (postovanje ljudi, obicaja,moralnih vrednosti i sl..), i to nema pravo niko da rusi.
Ne rusi nam to ni zapad, ali ni istok, ni Hrvati a ni Albanci.
Narod je pod pritiskom , koliko rekoh, vec 25 godina. Proizveli smo mlade huligane, proizveli smo ljude koji se plase da kritikuju da prosto razumno rasudjuju sto je preduslov za bilo kakav napredak, ali smo isto tako proizveli gore pomenute “patriote“ koji sve to koriste…
Mi ne mozemo da budemo u jednoumlju, a jesmo.
Sve ovo je razlog da takav sistem i dalje vlada Srbijom.
Dobar narod??? Pa sto je onda sve tako lose, ako je dobar narod?? Prestanite da lazete sebe (a i ostale), zar ne znate da je nemoralno lagati?
E da i ja dodam nesto…U Kanadi sam vec dve godine.Dosla sam da bih zaradila nesto vise novca da bih sebi resila stambeno pitanje u Srbiji (bez kredita),pored toga i za otvaranje privatnog posla mog supruga.Mladi smo.Ziveli smo vise nego solidno u nasoj zemlji,imali dovoljno,vise se smejali,imali manje nego sada ali smo bili ispunjeniji svime onime sto se novcem ne moze da kupiti.Ovde ste sami u potpunosti.Prijatelj novi bi vam mozda i dosao kada vam prinova stigne u kucu ali ne moze da trazi slobodan dan-koji se ovde moze porediti sa „bolje mi izvadi zdrav zub“.Ne kazem da nismo bogatiji za ovo iskustvo zivota u inostranstvu ali kada malo bolje pogledate,mi radimo po 12 h,vidjamo se uvece gde na brzinu „ubacimo „nesto u sebe i sutra opet tako…Imamo dosta para ali nas nema nigde i to nije zivot koji ja zelim.Da imamo dete moja cela plata bi isla na bebisiterku,muz bi se i dalje raspadao radeci dva posla…Imamo svoj cilj da nastavimo zivot u Srbiji ,bez kredita nad glavom,sa poslovima koji znamo da radimo a da nemamo gazdu nad sobom.Pa kako bude…Da ne spominjem koliko ruzno zvuce sva ta“nasa“deca kojima se roditelji obracaju na srpskom a oni odgovaraju na engleskom jeziku…Ma mogla bih do sutra o tome ali svako ko nije probao zivot van granica svoje drzave ne moze da sudi dok ne proba…
Svako ko pljuje Srbiju i hoce da ode-MRS iz Srbije!
A koji si ti faktor da nekog teras? Evo ja je pljujem, ustvari ne zemlju, nego ljude kao sto si ti….zemlja je svuda ista, ali nisu isti ljudi….ocito je da si ti zrtva visedecenijske kretenizacije Srbije kojoj nisi uspeo da se odupres…a mozda si se i ja sam drugima nametnuo, dok se tako izrazavas…
Vama koji dolazite, sretan vam put! Mozda bi srbija bila danas jaca kada vas uopste nebi ni bilo.
Ja sam otisao 🙂 sam samcat, zivim u Americi i za manje od godinu dana sam tamo postigao vise nego za 20 godina u Srbiji. Da ne ponavljam price o novcu kojeg ovde ima i previse, kada krocite u Njujork preporodite se. Takva sloboda ne postoji nigde na svetu. Odmorio sam se od preglupih i zatucanih ljudi , predosadnih nocnih izlazaka gde momci stoje dalje od devojaka jer ih je sramota da igraju, gde momci oblace bele kosulje jer ako obuku nesto drugo onda su gej, gde devojke nose puder u sred bela dana, dzesike i blajhanu kosu, to ovde ne postoji! svako gleda svoje i ljudi su srecni. Da ne pominjem da je vrhunac dana u srbiji otici na kafu u grad, jer nista drugo nema da se radi. A ako zelite da se bavite nekom vrstom umetnosti onda ste ga tek ugasili, jer u Srbiji ne postoji nista osim Grand produkcije. Ne snimaju se filmovi, serije, moda bukvalno ne postoji. Svakom bih savetovao da ode, uostalom zivot je jedan i znam da svi znaju tu frazu ali retko ko se usudi da je upotrebi i da ode. Meni je zao sto nisam ranije otisao jer svaki dan proveden u Srbiji gledam kao propustenih 10 sansi koje bi mi se ukazale da sam bio ovde. Najteze je bilo reci zbogom, zato sad i pokusavam da sve drage ljude prebacim ovde , da i one osete sta znaci ziveti 🙂
ma meni sve lose izvan srbije, prijatelji se uvek nadju i radi samo 40 sati fiksno nedeljno, sve ostalo je LAZ. Fali mi samo burek i gurmanska, i da se sklone ovi sto kradu-paraziti… i eto me nazad!
Deco,idite! Kakav patriotizam!Sita sam onih kojima su usta puna patriotizma ,a kada ga je na delu trebalo pokazati onda ih nigde nije bilo.Domovina je tamo gde mozete ziveti.Ovde se uvek mozete vratiti za stalno ili na odmor.Bilo mi je tesko kada su mi deca otisla u Kanadu a sada sam srecna jer zive vise nego dobro.Priznati strucnjaci,sredjeni ,dobra primanja,putuju po svetu,dolaze kada god pozele,mi odlazimo tamo…A nasih ima toliko da se druze svakog vikenda,praznika,zajedno idu na odmor..Cak ih je pola iz jednog odeljenja tamo, pa su i 20 godina od mature proslavljali u isto vreme i videli se preko skajpa.Posla ima za sve .Drzava je uredjena,pridrzavaj se zakona i ne brini.nemojte cekati i zivot protraciti.Zivot je jedan!SRECAN PUT!
Odlican text slazem se sa svime jeste da treba otici ali nemaju svi mogucnosti. Ja imam 32 godine zivim skoro ceo zivot u Srb/ Bg. Nemam posao a imam diplomu. I to sa UK univerziteta master. Sa njim ovde izgleda mogu samo da se slikam, pa bih molio nekoga ko je u mogucnosti, a zivi negde na zapadu ( pritom racunam i Australiju 🙂 da mi pomogne ako moze za prvi mesec samo, ne materijalno , vec orijentacionno i eventualno za svestaj. Moj email je dragos982@yahoo.com pa ako ima dobrovoljaca ja bih zeleo da radim ( ne mora u struci inace sam dipl. Ekonomista i master of business administration ) a nemam nigde nikoga na zapadu. pozdrav
Najbolja odluka koju sam u zivotu donela je bila da odem iz Srbije pre 12 godina,a bilo je tesko u pocetku , i mozda ne bi mogao svako da ostavi sve i krene u nepoznato medju strane ljude i strani jezik i prezivi ovo sve sto sam ja ,ali opet bi sve isto jer ,a sad zivim u Toskani ,udata sam za coveka koji me voli i podrzava ,italijan je ,u aprilu ce nam biti 10 god ,zajedno a vencali smo se proslog juna .Sad .mogu da putujem po celoj Evropi ,ali jos nisam otisla u Srbiju,,iako me zivkaju stalno ,dodji ,mozes kod mene da se smestis ,pa kad dolazis itd… ,mama mi dolazi svake godine ,jedino mi baka fali ,jer je stara i ne moze da putuje ,osim njih dve nemam nikog vrednog pomena u Srbiji ,jer svi su me razocarali ,mnogi su me prevarili ,iskoristili ,napakostili ,a sad me vole i zivkaju stalno…..Neverovatno je koliko ljudi u siromastvu postanu zli i pohlepni ,bezosecajni,a moji tkz prijatelji iz Srbije su takvi ,zato tamo vise nemam pravih prijatelja i nista me ne vuce,ali oticicu ,samo zbog moje bake koju sam jako pozelala ,a ostali i da ih ne vidim jos 12 godina ,pa nista mi ne bi falilo …..Volim da kritikujem nas narod i zemlju .kritikujem ,al ne daj Boze da cujem da ovde neko kaze nesto protiv SRBIJE I SRBA ,zivog ga pojedem .Ha ha …takva sam ..,ipak ovde je drugi mentalitet ,oni o nasim ratovima ,zemlji i politici ,nasim ljudima ,znaju samo ono sto im je servirano sa raznoraznih Evropskih televizija (a to su vecinom neistine),zato ne dozvoljavam nikom ko nije ziveo u Srbiji da protiv nje govori ,jer pojma nema o cemu prica.Volim moj zivot ovde ,volim ovu toplu Mediteransku italiju i Italijane,ako se vratim u Srbiju ,doci su na koju nedelju ,iskljucivo kao turista
Svaka cast za komentar…razmisljam potpuno isto…
10 godina nisi videla rodjenu baku? Izvini, ostatak tvog komentara je za mene izgubio bilo kakvu validnost, o kakvoj sreci ti pricas?
sta ti je s bradom? izgleda kao tetovaza.
Pa lepo, aj sad pisi blog na norveskom il svedskom jeziku, pa nek citaju norvezani il svedjani kako se voli otadzbina. Nista ne bih rekao da srpski visokoobrazovani, koji ovde rade u trafikama, tamo rade u struci. Al kad odu tamo i posteno zaradjuju kao nkv radnici, i rade po 14 sati – i zarade. Zemljak, da si u srbiji radio 14 sati dnevno, imao i samo upola manje para nego tamo, i…?
Vecina mojih prijatelja je otisla.Ima ih po vasceloj kugli zemaljskoj.Poceli su da odlaze pocetkom devedesetih. Razmisljao sam, ako svi odemo, ko ce ostati u ovoj zemlji?Dvadeset godina kasnije ja sam suvise umoran i star, za novi pocetak…Kako sam samo ispao glup. Od prijatelja stizu fotografije na kojima su svi nasmejani. Neki su uspesni, neki nisu. Medjutim, svi su zadovoljni svojim zivotom, neki tvrde da su i srecnecni…U zemlji u kojoj je kriza (stariji ce se setiti, pocelo je sa Milkom Planinc) i tranzicija, ne period, nego konstanta osmesi ne stanuju…Bezite, ovde se ni Lesi ne vraca….Patriotizam, tako mio nekima, je ishrana sa premalo zivotnih vitamina i o njoj pricaju oni koji ne znaju kako mirise barut, kome niko nije stradao, koji nista nisu izgubili i pptajno se nadaju da ce jednom oni doci na vlast, pa ce ovi drugi da vide svoga Boga…
To sto su oni nasmejani na fotografijama, ne znaci apsolutno nista. Vi kao da imate 10 godina , pa ne znate kako se ljudi foliraju .
Da je tako tamo dobro ne bi vi pisali blog o tim lepotama nego bi uzivali.Ako ste otisli i uspeli u zivotu svaka cas srecno vam bilo .Baskarite se tamo i uzivajte a moju zemlju ostavite na miru i zaboravite.Trucate sta treba ovde da se uradi , pa radite tamo i uzivajte a nama ovde kako bude ne berite brigu.Stvarno ste mi se smucili i vi i vasi zivoti .Zar vas u tim demokratijama nisu naucili da svi imaju prava na svoj izbor i zivot.
fuj
Ovo sam procitala prvi put jutros u 10 i evo ovo je vec peti put da ulazim i citam iznova i sebi i drugima oko mene. Svaka cast. Ceo dan razmisljam o ovome. Srecno!
Bravo!
Povratni ping: Ој, Србијо под месечином | Био-блог
Iz jedne perspektive veoma je sramno sto omladina mora da ode iz svoje „patriotske“ zemljice! S druge strane gde i ostati,kad su samo lopovi,kukavice,maloumni ljudi,olosi oko vas! Svi se razumeju u politiku,svako zna za svakoga da kaze sve najgore,a ne vidi sebe! Nesvesno se ugledavate na Zapad,koji vam je pobio oceve,majke,decu,bracu i sestre! Sve zahvaljujuci „talasima“,kzv.medijima i propagandi! Sramota vas je ako nesto naucite,ako idete u skolu ili fakultet. Sramota vas je da radite bilo koji posten posao! A nije,vi ste sramota. Hocete sve na gotovo! Hocete da zivite na racun mame i tate i kad umru! Ali ne,cesacete se gde vas ne svrbi! Najlakse je prodavati telo,koje vam je Bog podario! Znate da se molite Bogu samo kad vam nesto treba. A inace ga psujete! Bahatost na sve strane,nepostovanje medju ljudima (apsolutno nebitno medju mladjima ili starijima)! Kultura nula. Pismenost nula. Mentalitet da ne spominjem.
Sve je tačno u clanku. Ja sam otišao pre godinu dana. Jako je bilo teško, ali mi je sada mnogo bolje. Srbiju mrzim zato sto mi je uzela mladost. Mrzim političare koji su se nakrali i doveli do ovoga, kao i balkanske primitivce. Zao mi je samo dobrih ljudi koji su ostali tamo da žive i zao mi je svojih roditelja i prijatelja. Zao mi je moje drage Vojvodine koja je pokradena i na svaki način devastirana. Kulturno uništena. Nikada se neću vratiti. Pozdrav iz Velike Britanije
Balada disidenata…buahahahahahahahahahahahahahahahah…o cemu ti pricas decko…
Koji komentar? Sta reci? Kako kometarisati mladost koja ne moze sebi da obezbedi uslove za reprodukciju? Molim komentar za vest da je majka ubila dete, jer nema za hleba.
@svetko Pa svaki komentar je suvisan…..dovoljno ih je ovde bilo da pametan covek shvati sve….
Dobar je tekst, on je u pravu kad kaze da treba otici, a u pravu su i oni koji se vracaju kada vide da tamo nije nista bolje Treba sve iskusiti, moj slucaj, nista nije pogresno..
Cak i da je Srbija najbolja na svetu, treba svakako otici, pa ljudi su imali edukativnu fazu zivota u drugim sredinama i pre vise hoiljada godina, pa sto ne i sada. Turizam nije dovoljan jer se ne nauci nista za kratko vreme. Srbi su lenj narod pa ih samo beda i beznadje moze oterati da upoznaju druge krajeve i kulture i vrate se par godina kasnije
Nikada ne komentarisem ovakve tekstove, ali ovaj sam morao. Sokiran sam kako moze toliko istomisljenika da ima covek koji moze recenicu da zapocne sa – „pun ti je kurac“. Valjda zato danas i pise knjige ko god stigne. Tuzno je kako covek nalazi opravdanje da ode i govori da je patriotizam kada se najezis na uspeh reprezentacije a ipak odlucis da odes. Majstore, patriotizam nije to sto ti mislis. Generacija koja je podigla tvoju je kriva za to sto ti zivis u nemastini, a patriotizam je ostanak ovde i borba! Ko ce da promeni ovu zemlju ako nece mladji narastaji(tvoja generacija)? Ako svi odu, kako ce tek onda biti? Kako ce tvoja deca ziveti ako ti sad odes? Hoce li tvoja deca uopste moci da se nazovu Srbima ako odrastaju u drugoj zemlji? Nece! Patriotizam je dizanje iz pepela, probijanje solunskog fronta, rad i pozrtvovanje da ucinis SVOJU zemlju boljom. Ako odes „preko“ napravis pare na laksi nacin i vratis se ovde kada bude bilo bolje, nemoj da ocekujes da te ljudi prihvate kao svog. Oticice samo kukavice koje ne vole svoju zemlju dovoljno da budu tu i kada je tesko. Da li ces ti napustiti svoju bolesnu majku ako u tom stanju nema sta da ti pruzi ili ces biti uz nju i pomoci joj ponovo da stane na noge? Sram vas bilo sve koji bezite pred izazovima! sto se mene tice ako odete nemojte ni da se vracate!
cestitam British Aristokrati gore, ja sam pobegao iz te zemlje gde je gasonjera 400.000 funti, gde svakom detetu treba 1000 funti mesecno za vrtic, a 50.000 funti za fakultet- samo za skolarinu. Milsim da ce aristokrata u jednom momentu shvatiti da su aristokrati neki drugi, pa ce uvideti da je u srbiji bolje, da ima vise mogucnosti za one koji hoce da rade. Dzabe zemlja, dzabe kuce van grada, to nigde nema
Beži, B(l)ogdane, naglavačke i ne okreći se, sine. Ne brini se o patriotizmu. Ne slušaj zatucane rodoljube koji se busaju u grudi i zovu te kukavicom. Idi i napravi nešto od svog života, umesto da traćiš godine životareći.
Samo pazi, nije lako. S vremena na vreme ćeš osećati usamljeno, hvataće te nostalgija i depresija. I što je najgore, nećeš nigde osećati da 100% pripadaš tu. Zvuči strašno, zar ne? I bilo bi strašno, kad bi to bilo sve. Ali nije to sve, dobiješ ponešto i zauzvrat: dobiješ to da si uspeo u životu. Ne govorim ja o novcu. Govorim o tome da možeš nešto da postigneš u životu, da možeš da se razviješ i da nađeš neku svrhu koja nije preživljavanje od jednog dana do drugog i borba protiv vetrenjača.
Otišao sam iz Srbije u avgustu ’99-te, onog posle bombardovanja. Imao sam ludu sreću: jedna kompanija iz Čilea (u Južnoj Americi) je zapošljavala informatičare iz Srbije i vodila ih u Čile. U Čileu sam živeo 14 godina. Tamo sam se zaljubio i oženio, tamo mi se rodio sin. Pre nešto više od godinu dana smo se preselili u SAD i sad tamo živimo.
Je l’ mi nedostaje Srbija? Naravno da mi nedostaje. Nedostaju mi moji roditelji. Nedostaju mi ljudi koji razumeju šta peva Balašević i par školskih drugova koji su još uvek tamo. Nedostaju mi Ada Ciganlija i Kalemegdan. Nedostaje mi burek. Nedostaje mi mogućnost da prođem pored Matematičke gimnazije i posetim profesore.
Ali znaš šta mi ne nedostaje? Ne nedostaje mi nezaposlenost. Ne nedostaju mi ratovi i bombardovanje. Ne nedostaje mi nemaština. Ne nedostaju mi zatucani ljudi puni mržnje, kojima su za sve krivi homoseksualci i ostatak Evrope. Ne nedostaju mi novopečeni vernici.
Svaki osmeh moje supruge, svaki kikot mog sina, svaki program koji mirno napišem tamo gde radim, svaka knjiga koju sam sebi mogao da priuštim i da mirno pročitam, sve to je vrednije od bilo čega o čemu trune nacionaliste.
@Neven Imam 21 godinu, niti sam stara komunjara niti sam se izivljavao nad svojim narodom. Ovaj tekst i sve vise ovakvih tekstova u medijima je ispiranje mozgova, a ne komentar jednog studenta na blogu. U Srbiji je moguce pokazati sta umes, ako znas i ako si uporan i radan. Odlazak u inostranstvo nije nista drugo nego put linijom manjeg otpora. Patriotizam utociste nitkova? Ne. Toliko lepih i patriotskih pesama su nasi najpoznatiji pesnici napisali. Oni su za tebe nitkovi? Svaka cast. Problem je u tome sto se patriotizam danas zamenjuje recu sovinizam, jer neuki ljudi kao sto si ti ne znaju da prepoznaju razliku. Moguce je uciniti Srbiju boljom, ali ne odjednom i upravo to tebe i plasi. Plasi te to da neces doziveti to da se ovde bolje zivi.
Ko ce da pomogne Srbiji, nasoj domovini, kada svi iz nje odlaze? Ko ce da nas vrati na noge, kako kada ljudi masovno odlaze u inostranstvo i svojim znanjem i radom doprinose njima, svima ostalima, a ne svojoj zemlji? Sramota je sto vam se zivot vrti oko para i materijalnih stvari, posto vidim da samo o tome pisete. Niko ne kaze da je ovde sjajno. I nije, zapravo je jako lose. I tesko je naci posao, i nema para, i losa je situacija na gotovo svim poljima. Ali kako da bude bolje kada svako svoje dupe gleda? Ne kazem ni da je lako otici, ali ne deluje mi da vas nesto preterano u tome sprecava. Svako ima neki svoj izgovor, tamo je bolji, normalniji, sigurniji zivot, bolje su plate, ne zelim da mi deca odrastaju i muce se ovde gde su poremecene zivotne vrednosti.. Ali opet ni ne pomislite da nesto promenite, vec samo da pobegnete. Kada bih imala dete, bilo bi me sramota da mu kazem da su nasi preci ginuli nizasta! Da su se borili, ratovali, zivote gubili, davali sve sto mogu da sacuvaju svoju otadzbinu! A cemu to sve? Da bi sada kada je na nas dosao red da popravimo situaciju, da bar da pokusamo, ljudi jos i podsticu odlazak! Ja znam da ja licno nikada necu odustati od Srbije. Da cu pokusati da uradim sve sto je do mene da popravim, promenim nesto. I svako treba da podje od sebe i to isto uradi. Jebiga, mozda necemo imati mercedese i vile, ali za mene licno je dovoljna pomisao da cemo mozda narednim generacijama obezbediti bolji zivot, zivot u kome nece morati da odlaze iz Srbije, a sto je najvaznije, nece to ni zelete. A vi, koji smatrate da treba da se ide u inostranstvo i tamo zivi, slobodno tamo i ostanite. Ne vidim poentu vasih komentara da treba svako da odlazi jer i da vam tamo ne uspe ovde uvek mozete da se vratite. A jel? Nemojte se vracati, ako niste bili tu kad je najteze nego ste pobegli glavom bez obzira, onda se nemojte vracati, onda je ova ‘propala’ drzava za vas luksuz i niste je ni najmanje vredni. Koliko god bogatstvo da ste stekli, u dusi cete zauvek ostati siromasni.
Bravo 🙂
Mrzi te, izgleda, da čitaš, draga Anonimna. Ne vrti se život u inostranstvu ni oko para ni oko materijalnih stvari. Ne znam odakle ti ideja da mi koji smo „pobegli glavom bez obzira“ imamo Mercedese i vile.
Zašto mi je bolje u inostranstvu? Pa sama si napisala koliko je loše u Srbiji. Nema posla, kažeš. Šta ću bez posla? Od čega da živim, zbog čega sam se školovao? Od čega ću dete da školujem i kako da ga lečim ako se razboli? A i čemu da ga školujem, ako me posle čeka da ga gledam kako nema ni on šta da radi?
Nije u pitanju da li su bolje plate. Džaba bi bilo i da me suvim zlatom plaća poslodavac, ako može da me tretira kako mu je volja jer „ako ti se ne sviđa, čik nađi posao negde drugde“. Nije u pitanju novac, nego to što bez njega, na žalost, ne može da se živi.
Kažeš da svako treba da pođe od sebe i da pokušava da poboljša i promeni stvari. Reci to onima koji su ostali da se okorišćavaju, kradu i tlače ostale, da vidiš kako će ti se nasmejati u lice. Pa onda besniš na one koji su otišli jer im je muka od toga što pokušavaju da isprave greške prethodnih generacija a nemaju moć ništa da promene.
Da ti postavim jedno pitanje: kad bi iza tebe bili tvoji najbolji drugovi, a prema vama ide tenk, je l’ bi stajala u mestu i pokušala da zaustaviš tenk ili bi „pobegla glavom bez obzira“? Na to liči ono kroz šta je prolazila moja generacija i kroz šta prolazi B(l)ogdanova.
A što se tiče toga da ne vdiš šta sprečava ljude kao što je B(l)ogdan da odu, pogledaj se u ogledalo. Ljudi kao što si ti i kao što je Dušan, to su oni emotivni ucenjivači kojima je stalo do toga da zaustave prezirom ljude koji imaju šanse da odu. Vi ste jedini razlog što komentarišem na ovom blogu: mene baš briga za ljude kao što ste vi, nego pokušavam da ohrabrim ljude kao što je B(l)ogdan. Oni još imaju prilike da obezbede sebi neku normalnu budućnost.
bravo Vojislave..potpisujem svaku rec..ovo smatram kao direktnu podrsku sebi..ja pakujem kofere..
Nisam ja nikakav emotivni ucenjivac, niti besnim na ljude koji su otisli, niti imam bilo kakav prezir prema ljudima koji odu, ocigledno nisi bas najbolje shvatio poruku 🙂 samo sam prosto zaprepascena koliko ljude nije briga i koliko su spremni da napuste svoju zemlju. Ne mrzim ja druge drzave niti bilo sta drugo, nego prosto valjda ljudi trebaju svojoj zemlji da pomognu, a ne da odlaze, mogli bi mi svi da odemo, kao da to nije lakse, jer jelte tamo negde preko je zivot bolji, ali to je samo laksi nacin. Valjda treba da se drzimo zajedno i kad je tesko, da se izborimo i sa nepravdama i svime, no dobro, to je samo moje misljenje 🙂 Ne znam samo kako Vam onda nije glupo da kada odete da zivite negde drugde znajuci da ste svoje ljude (emotivne ucenjivace) ostavili da se nose sa svime onim od cega ste vi pobegli, kako vam nije glupo da sebe nazovete Srbinom 🙂 ja bih najvise volela da ljudi odu u inostranstvo zavrse fakultete, uzmu to znanje, ma nek rade i nek zive tamo, al nek se onda sa tim znanjem i bogatstvom vrate da probaju da poprave stvari ovde 🙂 dosta sebicnosti lezi u toj odluci da se prosto ode
Meni je muka od blogera…
Pozdrav. Ja sam jedan od onih kojima je žao što tako razmišljate. I nikako se ne slažem sa vama. Evo zašto. Bio sam jedan od onih koji su trbuhom za diplomom dobar deo svoje mladosti proveli u prestonici. Nakon diplomiranja i uzaludnih pokušaja da u struci tražim svoj hleb, pokušao sam da bilo kojim poslom sebi stvorim nešto „tamo gore“ (Beograd). A to nešto je bilo dovoljno da se plati stan, hrana i po neke farmerke u „Depou“. Tada (pre 10 godina) sam pukao i odlučio da odem. Ali ne preko nego kući. Vrativši se na početak puta, počeo sam to nešto svoje da stvaram u svojoj kući i zato sada imam više nego u Bgd-u.Tačno je da radim po ceo dan, ali tako sam i „gore“, po ceo dan. Smanjio sam troškove toliko da i pored toga što kvantitativno manje zarađujem, kvalitativno živim bolje. Osnovao sam porodicu i sada u mojoj kući imamo 4 generacije, što je u Srbiji retko. Ali i pored toga što nam je ponekad pomalo i tesno, novac koji uštedimo nam daje komociju,kakvu nismo imali u Beogradu. Imamo sve što imaju moji drugovi iz škole koji su takođe pukli kad i ja, ali su otišli preko, a ne kući. Jedino ja ukmesto avio karte do Srbije, plaćam avio kartu do nekog turskog letovališta. I ne borim se sa nostalgijom. Sad , to je moje mišljenje,a ko kako želi. Pozdrav.
Sjajno!
Povratni ping: VOLIM TE SRBIJO, ALI SEBE VOLIM VIŠE
Патриотизам је када си позитиван према својој земљи, када урадиш нешто корисно, отишао касније или не, урадити и отићи после , није ништа лоше, ако имаш жељу за повратком. Али негативност, апатија и приче у којој се млати празна слама (како наши стари кажу) је безвредно. Велике проблеме имамо, али то не значи да треба да помремо, или нестанемо! Буди позитиван, вредан, и не мисли да само ти знаш најбоље, учи од другога и буди са друштвом већег нивоа од тебе. Само тако ћеш просперирати, а онај ко је био по беломе свету, зна веома добро да тамо не цветају руже. Мој блог (коментар) о земљама белог-а света, може бити јако дугачак. Према томе, заустављам своју причу овде!
Sto bi se lagali? Ko voli sebe ne voli ikoga drugog. Kako se uopste dolazi do te relacije da zavolis sebe? Razmisli, pametan si.
Odlazis jer si najveca kukavica. Ostani, preuzmi odgovornost, bori se. Ovde se intelektualci ne osecaju pozvanim da preuzmu odgovornost. Ne! Seljaci ce da rade, svi drugi ce da stvaraju sistem, a oni ce da uzivaju u beneficijama. Eto, zavrsili su škole.
Profesor sam Filozofije. Ovaj tekst sam video jer mi se pojavio na zidu FB profila. Jedan ucenik ga je like-ovao. Dusa me boli! Iz milion razloga! Sto zbog toga sto smo im ovakvu zemlju ostavili, sto zbog toga sto nikoga nije briga da cini nesto dobro u njoj. Svacija je prica: „Ti, drugi neka pocnu. Ja cu pomoci vec.“ Tako se ne zivi. A najvise me boli sto je toliko znakova kraj svakoga puta u Srbiji. Zanos, svest, mudrost prosecnog srpskog seljaka sa kraja 19. veka je izuzetna energija koja se može primeniti, kao i sto jeste, u svakom segmentu zivota. I retko je koja vrednija. Mozda je i nema! Stvaraj sa onima i za one koje voliš. Nikada se ne predaj! Jer to te cini dobrim čovekom. Nikoga danas nije briga. Danas mi volimo sebe. Svako sebe…
I idite. Vi sto na taj nacin volite Srbiju idite prvi! I kada Srbije vise ne bude bilo ostace da je od silne ljubavi nestala.
Pisem ironicno. Sta cu? Tuga. Kada bih pisao sta mislim verovatno bih istog trena bio proglasen nacionalistom ili necim slicnim. Ali na kraju cu reci nesto sto najiskrenije mislim… Srpska kultura je ziva, samo se kroz ljubav prenosi i u ljubavi razume. U ljubavi koja se pruza. U ljubavi kroz koju covek jedino raste! Srbija, to smo mi. Srbija, to ste vi! Ipak, ne idite.
Statistika kaže da u Srbiji svake godine bude 30000 ljudi manje.To znači da za 30 godina ce biti milion ljudi manje,za60 čak 2miliona i ako bi se ovaj trend nastavio za 200godina nece biti nikog.
To je razlog što ljudi treba da se vraćaju ili ostaju ovde dok su u mogućnosti da opstanu.
Takođe je bitno da ovi koji odu da se vrate u Srbiju na 20godina da im se deca rode ovde ,odrastaju i zavoleo Srbiju ,onda neka se vrate tamo da rade.
Dovoljno je i 10godina, ali je ipak bolje da im deca zavrse skole ovde, da prvi put prohodaju, da prvi put zaplivaju u nekoj našoj reci,da se prvi put zaljube ,da steknu prijatelje ,sve te stvari koje smo mi imali. Ko nije to u stanju nek šalje nekom svom pare ovde,da živi normalno i štedi pare da se za 10,15,20 godina vrati, otvori neki bizni,zaposli državljane Srbije.To je suština,da se tamo troši što manje, a da njihovim novcem jačamo Srpsku ekonomiju,a da njihovu slabimo odlivanjem novca .Ko ide na letovanje /zimovanje da ide samo u Srbiju. Američki sistem se zasniva na bombardovanju slabijim
Srbiji ce biti bolje kad ljudi shvate da je radno vreme do poslednje sekunde koju sat otkuca.Bice joj bolje kad ljude ne bude mrzelo da sačekaju do najbliže kante za đubre da bace smece.
Sta
http://pravnimputem.blogspot.com/2012/04/tuzio-drzavu-za-izgubljene-godine-i.html
Kratak roman…
Tuzno je sto u Srbiji covek nema vise cemu da se nada… Devedesetih smo se barem nadali da ce nesto bolje doci kad sklonimo Milosevica. A Sta sad ?? Volim ja Srbiju , ali dovoljno mi je sto mi je uzela detinjstvo i ranu mladost. Ostatak svog zivota , i zivot moje dece nedam! Zato Sam otisla…Odlazak preporucujem svima koji zele nesto da urade Sa savojim zivotom.pozdrav
Sokrat je rekao: „Nisam ni Atinjanin, ni Grk, već građanin sveta“. Meni ovo sasvim odgovara. Svako je slobodan da živi gde želi i da radi na tome. Dakle, ko želi neki ide, ko ne nek ostane. Prosto. Ko želi da ostane, a nezadovoljan je životom tu gde jeste, neka radi na tome da ga menja. I tako bi svi u istoj situaciji trebalo da razmišljaju, te shodno tome i rade na poboljšanju svog života. Oni koji žele da grade svoju sreću negde drugde – slobodno. To je ideja koju zagovara neko ko sebe naziva „citizen of the world“.
Patriotizam i Verovanje u BOGA su dva razlicita pojma !!! Zapitajte se sta ste vi zapravo uradili za dobrobit sebe i svih ostalih … Dali ste nekada POMETLALI ISPRED SVOJE KUCE/STANA , Jeste li nekad uradili nesto samoinicijativno za licno dobro a naravno i svih ostalih …. Ja cu vam reci „NISTE“ i zato nista i nemate …. a ne treba ni da imate da se razumemo !!! Sto se Vere tice i tu ste tanki …. Dozvolili ste sebi da idete u Bozju kucu a pritom i da pojma nemate kako se ide , kad se ide i zasto se uopste u Crkvu ide !!! Ne dirajte vi nama nasu lepu Majku Srbiju a sto se vas potomaka Vuka Brankovica tice !!! SIROKO VAM POLJE za vasu izdaju !!! Vas je Prokletstvo stiglo da se razumemo ….. i da vam nije tih par desetina tastera i tog prozora od 30/30 nebiste videli ni znali da je ovo Jedna Jedina Zemlja Na Svetu Koju Niko Nikada Nije i Nece Pregaziti …. I Dobro to prenesite svima njima tamo gde vec odete !!! Da u SRBIJI JOS IMA SRBA I DA CE TEK DA IH BUDE 🙂 veliki pozdrav Milos Dimitrijevic NIS
Ne okreći se sine………………
Ovaj Bloger Bogdanko, nije bas neki covek. Mislim naravno, ko se moze bolje prodati na nekom drugom trzistu, pa bogu hvala, sretno mu bilo ali pljuvati po svojoj zemlji mogu samo nekvalitetni tipovi.
Citam komentare i neznam sta da da kazem mator sam da sad negde odem kad sam mogao i bio mladji bio sam glup i voleo svoju drzavu kasnije sam svatio da smo je svi voleli al da ona nikad nije volela nas roditelji su mi bili u inostranstvu samo par god tako da znam kako je tamo al znam da i ono sto su doneli otuda tj zaradili obvde nebi mogli za ceo radni vek imam troje klinaca i rekao sam im cim vam se ukaze prilika i pozelite da odete idite a to kazem i svim mladim ljudima bolje tamo prati tanjire sa faskultetskom diplomom nego ovde biti portir sa istom tom diplomom a sef il gazda da ti bude tip sa pola osnovne skole
Najlakse je otici, odnosno pobeci. Juriti za materijalnim je postalo tradicionalno kod nas, a ono dublje i vrednije, duhovno, uspesno je iskorenjeno. Ovde govorite o hrani, novcu, pa i o patriotizmu. Sta je to patriota? Onaj koji voli, a odlazi? Neko bezanje smatra uspehom, ja ne smatram. Zivim u Srbiji, u gradu gde su Srbi manjina, u kome Srbin i nema neka prava, pa sam svedok napustanja ognjista od strane istih. Zemlja u kojoj zivimo i kojom gazimo je sveta zemlja…u mom gradu gazimo stopama Nemanjica. Nekad su se za ovu zemlju borili jer su bili svesni za sta se bore, a mi odlaskom iz zemlje prihvatamo poraz jer nismo svesni sta gubimo. Izgubili smo Kosovo, ali pitanje je zasto? Zato sto nam je velika kolicina novca za prodato zemljiste i kucu bila draza od svetog…izmedju ostalog. Napustamo i dalje svoju zemlju, idemo „trbuhom za kruhom“, e sad…postoji jos jedan deo Srbije u kome smo manjina, ima nas svega 10%. U tom delu su bosnjaci vecina, a oni su spremni da uzmu jos jedan deo Srbije. Pitanje za autora teksta glasi: Da li bi otisao za svojim boljim sutra recimo iz ovog grada, a da znas da ce prek’sutra, mozda ne za tvog zivota (govorim o tvojim potomcima), jos jedan deo svete zemlje pripasti nekom kome ne pripada? I da…sta je za tebe svrha covekovog bitisanja na ovom svetu?
Hvala i veliki pozdrav.
Najlakse je okrenuti se i otici…a ne preduzeti nista da ti bude bolje…
He he he he, tako je lako sedeti tu i laprdati do besvesti…al mnogo dosadno! Ko ‘oce nek krene ko nece nek ostane. Bitno je ziveti…a zivi se i s ove i s one strane granice…Sve je JEDNO!
‘Pametnjakovicima’ jos da porucim: ne odlaze svi iskljucivo iz materijalnih razloga a ono sto ti je Sveto (zemlja, parce neba…) nosis zauvek sa sobom i na kraj Sveta i ono zraci i oplemenjuje svaki mrak na koji naidjes na svom putu. Onaj koji ne zna sta je sveto moze da sedi na Svetoj Zemlji do veka i samo ‘truje’ sve oko sebe. Sve je u nama i ono sveto i ono drugo! Srecan put!
Tekst kao sa je sastavljen od komentara sa Blica i ostalih tabloida. Posle ovoga mi treba lobotomija mozga.
Vratite se na selo i počnite iz početka, možete biti i doktori i magistri i na selu, nema ni stida ni srama u tome, rasteretite malo BG, NS i ostale veće gradove, obrazujte i oplemenite srpske seljake i selo i oni i ono će vam i te kako biti zahvalno, a verujem da bi ste i svi postali zadovoljniji i srećniji. 🙂
Svaka cast! Sve je rečeno ovim textom.Tuzno,realno, surovo i neverovatno tačno!
Nikad nemoj da se vraćaš kad već jednom u svet krećeš.
Nemoj da mi nešto petljaš. Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
I ja bežim bez povratka. Nikad neću unatrag.
Šta ti znači staro sunce, stare staze, stari prag?
To je ono za čim može da se pati. To je ono čemu možeš srce dati.
Al’ ako se ikad vratiš – moraš znati: tu ćeš stati. I ostati.
Očima se u svet trči. Glavom rije mlako veče.
Od reke se dečak uči ka morima da poteče.
Od zvezda se dečak uči da zapara nebo sjajem i od druma – da se muči i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija, opasno je kao metak kad u meni večno klija i ćarlija moj početak.
A meni se u svet srlja. Stisnem srce. I zažmurim. Al’ kad pođem – neću stati, jer jedino znam da žurim.
Ne znam kuda. Ne znam zašto. Ne znam šta se tamo skriva.
Znam jedino da ne mogu tu, gde – kako pružim nogu – vezuje me odmah neko, zauzdava i potkiva.
Opasno je kao munja.
Opasno je kao metak kad u meni večno kunja i muči me moj početak.
Zato bežim. Trčim. Tražim. Stvaram zoru kad je veče.
Nek’ od mene život uči i da tepa i da teče.
Ja sam takvo neko čudo što ne ume ništa malo, pa kad krenem – krenem ludo, nestrpljivo, radoznalo…
Ne znam šta me tamo čeka u maglama izdaleka, al’ ako se i pozlatim, il’ sve teško, gorko platim ja ću uvek samo napred.
Nikad neću da se vratim. Mika Antić
Ako neko ima savet gde bi diplomirani psiholog mogao da radi van Srbije (u kojoj nema hleba ni sa motikom, diplomu da ne pominjem), neka piše. Hvala.
Kako se ne vrti sve oko para? Zena ne moze da ti se porodi ako ne das pare,nego je muce 15 sati!!! Ne mozes kod ortopeda na operaciju iako imas otvoren prelom jer nemas para,ne mozes da nadjes posao ako nemas para!!! Zivim ovde i odrastao sam u Srbiji,na žalost. Zašto na žalost? Zato sto se ne cene prave vrednosti, zato što nema onaj ko zaslužuje nego ko ima moć. Jednostavno vlada zakom jačeg! Panduri su tu da nas tuku i maltretiraju a ne da nas brane? To ti je država? Da nema niko pravo glasa ko nije uspesan i sa kravatom u armani odelu??? Da cela drzava treba da stedi a u parlamentu da se rasipaju milionima evra! Da meni iskljuce struju jer nisam platio 2000dinara na vreme a estrada koja ima duga 500 000evra da im niko nista ne sme? Moja baba koja je radila 40 godina,slomila kicmu na poslu i sad se jedva kreće ima penziju 12 000 dinara??? To treba da me natera da ostanem? Da ne smem da se usudim da osnujem porodicu? Da ne smem sebi da kupim trenerku jer ne znam da l cu imati sutra detetu pelene ili cokoladu da kupim??? Da razmišljam dal cu imati hleba da jedem kad ostarim dal ću imati za lekove ili cu umirati u mukama jer je drzava puna lopovluka??? Ja sam prvi spreman da ustanem i da ucinim nešto da se promeni al ko je još??? Jedinka ne moze nista al kad bi svi izasli iz misije rupe mozda bi i bilo bolje ovde a do tad mogu reci „Zbogom “ !
…. Srbija te uvek ceka, ista gotovo dva veka. Putujes mirno i bezbrizno. Svi sanjaju zlatni Jerusalim. Mozes biti samo sobom zadovoljniji, tako da si lepo rekao „odavde se odlazi jer nemas sta da izgubis“.
dodju ljudi, pljackaju, bahato se ponasaju u mom dvoristu, i nateraju me da pobegnem u beli svet LOL i ja tu kao nisam nista mogao. HAHAHAHAHA kol’ko ste jadni.
Posle II Svetsko rata, počeli Jevreji da prave državu. U luku Haifa ulazi brod pun useljenika. Iz luke isplovljava brod pun iseljenika i ide put Amerike. Oni sa prvog broda viču onima drugima: -GDE IDETE, JESTE LI VI LUDI??? Oni saDRUGOG broda viču onima prvima : -GDE IDETE, JESTE LI VI LUDI??? Narovoučenije : -SVAKO IMA PRAVO NA SOPSTVENI ZAJEB.
Ono čega je meni pun kurac je da u svakom spisaniju ovog tipa (a ima ih podosta u poslednje vreme) se kao po pravilu zanemaruju, ili još gore vređaju, ljudi koji mogu da odu, a izborom ostaju ovde i pritom ne spadaju ni u jednu od tih pobrojanih malograđanskih kategorija. Činjenica je da ima ljudi u Srbiji koji obezbeđuju sebi dobar život poštenim radom. Sa druge strane razumem zašto pisci ovakvih tekstova to odbijaju da priznaju drugima i sebi.
Pre godinu dana sam otisla iz Srbije sa 2 kofera u Nemacku.Pojma nisam imala gde idem i sta me ceka,ali sam znala da gore nego sto mi je u Srbiji bilo ne moze biti.
Sa zavrsenim fakultetom psihologije sam sedela kod kuce bez posla, ili volontirala za 10000 dinara mesecno, samo da bih radila, jer sam se nadala da ce mi kasnije ponuditi posao, ili da cu u medjuvremenu naci neki drugi.
Znala sam da nece biti bolje, ali sam se nekako uvek nadala i nisam zelela da napustim, ne Srbiju, nego one osobe koje volim.Medjutim morala sam uvideti da vise nema kuda i da je vreme da nesto uradim.
Trenutno zivim i radim u Neackoj,za godinu dana sam postigla vise nego u Srbiji mnogi za ceo svoj zivot.Zalosno je to i tuzno, ali nemojte ocekivati od mladih da ce da gladuju kod kuce i rade u pekari sa fakultetima zbog patriotizma i slicnih gluposti.
I ja imam samo dvadeset i nesto godina, i nisam zelela sebi da dozvolim da propadam svakim danom sve vise i vise.Nije nama Srbija dala nista na zalost, sve sto smo mi mladi dobili, dobili smo od svojih roditelja, koji su se mucili kao Isus na krstu da bi nam i to malo mogli pruziti.
I moglo bi tu da se pise jos mnogo toga…Ali cemu…
Penzija??? Moj otac je trebao jos pre 4-5 godina da ode u penziju…Naravno da se rok uvek produzi,pa jadan covek jos uvek mora da radi.I da, da ne zaboravi,…Odsluzio je vojni rok, bio 2 puta u ratu, bio volonter, citav zivot posteno radio…I sta je on za sve to dobio??
Ne treba svako da ode, nije to obavezno..Samo oni treba da odu koji imaju ambicije i zele svojoj deci i svebi bolju buducnost….
Sama si dala odgovor na to – dobio je da mu dete pobegne iz zemlje za koju je 2 puta davao život.
dete se spasilo!
bravo za komentar!potpisujem!
Najpametnije sto uradih je sto ostavih srbiju. Nije tacno da ljubav u svetu nemozes da nadjes. Nadjes bolju koju nikada nisi verovao da postoji. Cak sam prestala I da je obilazim ko sto sam. Niko me nezajebava vise na nasem aerodromu, niti stipa za dupe u autobusu, niti sluzi kafu sa otiskom karmina u restoranu u centru grada. Kelneri ovde nisu mafija, niti mi prete za baksis. Cak nemoram da se okrecem na sto strana kad izlazim I ulazim u zgradu, nebi li me neko napao. Ovde sve same „sales“ -povoljna kupovina.
Svi su ovde jednaki. Niko me nevredja jer sam zensko. Nezali, vec idi!
.
Niko ti vise ne ispravlja ni gramaticke greske kojih je pregrst u ovo malo teksta…
E Cvrc, neshvatas poentu. Vidi vecu sliku.
E Cvrc, neshvatas poentu. Vidi vecu sliku.
Dok se ti fokusiras na sitnice, ja bar ovde zivim dostojanstveno. To ce ti i spreciti u zivotu da napredujes.
Najbolje je uzeti iz ove jadne Srbije besplatno skolovanje i onda reci zbogom. Sto ne otidjoste pre srednje ili pre osnovne pa da vidite. Pozdrav svim skolovanim patriotama preko grane :*
To pisu oni koji nikad nisu ziveli u drugim zemljama ja sam ziveo na 3 razlicita kontinenta i vratio se u Srbiju!!! Zivela Srbija
Propagando sram vas bilo, to nije nacin da branite i volite otadzbinu, sami ste krivi sto pogresne ljude birate da vode drzavu !
Jednom kad sve ovo bude juce
kad zora svane, a svanuce
nemoj da ti bol grudi steze
sto nisi bio tu kad je bilo najteze ❤
Ok , mladalački i tendenciozno. Tekst je napisao neko jako slab.. koji neće i ne može uspeti nigde jer nije uspeo ni ovde!! „Videla žaba da se konj kuje pa i ona digla nogu’ . Proputovao sam toliko da više ni sam ne znam gde sam i ispod koje streje pokisao! I baš tamo ne videh staru baku da mi vikne sa prozora .. ‘ajde sine udji ogrej se pa idi! , neće ti put pobeći!“ Ma jok bre! J*** se Francuzu , Švabi , Englezu , Ircu itd!!! U tebi tako „beskućnom“ samo vide problem! To je beli svet , pun skitnica i svakojakih! i ti si baš taj! Jer nosiš na licu taj ten i imaš tu boju kose i nemaš pege .. itd. Ukoliko idete kao gospodini i uvaženi stručnjaci iz neke struke .. u tom slučaju lepa će i duga sreća ići uz vas! Istina je da sposobni ljudi odlično prolaze tamo medju disciplinovano hladnim švabama! Ili ljubomornim i pasivnim Dancima .. Ili nezrelim Holandjanima ..koji furaju neke hobije sa 45 koje ovde kod nas klinci preganjaju sa 13 .. nego da ne skrenem sa „teme“ Da tema!! Šte je tema čoveče? Ne postoji merna jedinica kojom bi osoba tj. autor ovoga teksta „mrzeo“ ostale zemlje kada bi ga iste dočekale svojim mobizmima , rasizmima , kreditnim izludjivanjima , osudjivanjima na osnovu verske pripadnosti itd. Pa ja već vidim rodjenje teroriste! lucidnog i pobesnelog studenta koji do temelja ruši centar neke metropole .. ubija stotine pa i hiljade.
Idemo u Afriku da sadimo papriku! samo ovde u Srbiji uspeva jako dobra , organska i preukusna paprika! malo belog luka , zejtina ihaaa!! domaći hleb i sir … što babe kažu „lelee“ … i to je život! Ne treba vam više VERUJTE!! Budite zdravi , nasmejani! smuljaćete nešto i za račune ..biće i za hranu ! Nego evo šta je problem dragi studentu! Nećeš ti da „pokisneš“ ti si navikao na suvo!! malo zakrče creva a ti odmah kukaš kako ćeš da umreš gladan mami ispod suknje. Sigurno si vojsku odslužio? Izgradio par mostova pa državu zadužio? Dobio metak sa najboljim ortakom u rovu? Ti se izvukao a on siroma tamo zauvek ostao? Priznaj mi da si sve sam stvorio u životu? jer si radničko dete utegnuto patrijahatom i strogim očevim vojničkim kaišom ? Sigurno si kravu čuvao dok su druga deca jurila loptu? Možda si prosio na ulici i svojim talentima iza tragičnog lika glumio i bio osramoćeniumetnik??!! Ti si dragi moj studentu najobičnija pička! I takav ćeš biti gde god da odeš. Ovde nije problem Srbija ovde je problem pojedinac .. zaludjeni sanjar koji nema muda da živi! Na stotine sam gledao kako se vraćaju i ljube prag posran pačjim govnima!! Pre nego odete u inostranstvo prvo se vratite na selo! zapnite sekirom u panj , slomite kamen , pokosite seno i nahranite stoku .. obidjite košnice i nakupite med, ošišajte ovce , sredite staru napuštenu brvnaru gde vam se majka rodila!! Pa kad se skupi vas više od 100 ispecite prase i jagnje i vola!! Jer to je ono što još niste saznali da želite! i seoski turizam i vazduh i voda i SLOBODA! To je put na koji treba da se „ložite“ a ne da bacate „hejt“ i budete ogorčeni na sve oko sebe! Sve same sudije i džabalebaroši! Jasno je svima kakve su se geo-političke manupulacije desile na balkanu , svi vi hoćete Jugosalviju ali nje nema više! Sjebali je isti ti kod kojih hoćete sada da putujete i zaradjujete VELIKE PARE!! Ma da nećete!??!! Oni samo vas čekaju, pa još čuju da ste srbi! maaaa nemaaa pare same padaju sa neba! Radno vreme? Zdravstveno? Socijalno? ma to vam je sve rešeno ispod streje …. E ima budala na ovom internetu pa to je strašno!
Živelo selo , živela Srbija!
Najpametnija stvar koju sam ikad ucinio u zivotu jeste da sam izasao iz Srbije. Preselio sam se u Aziju, i zivot mi se mnogostruko poboljsao u bukvalno svakom mogucem nacinu.
Ima nas mnogo van Srbije, i ima jako dobar razlog za to. Volimo mi svi Srbiju, ali sta cemo, cim vidis kvalitet zivota van Balkana, shvatis da to stvarno nije mesto za tebe.
NARODE, veoma je zabavno citati neke komentare nego dajte da postavimo stvari na svoje mesto. Treba pomoci ljudima koji hoce i mogu da odu ( moralni, sposobni i pismeni ). Ostali neka ostanu, jer ako kojim slucajem neko izadje sigurno ce nas obrukati. Kad kazem “ OSTALI “
mislim na one koji imaju filozofiju “ Gospodina Zapca “ i na Olose. Dosao prijatelj i pita zapca –
Znas li sta je to OKEAN. Zabac kaze – Ne. Ovaj mu kaze – To je velika vodena povrsina. Zabac kaze – Koliko velika. Ovaj kaze – Mnogo, mnogo velika a Zabac – Pa kazi koliko dva tri puta veca od mog bunara. A sto se tice OLOSA ( oni su gori od losih ljudi ) Secam se kad mi je jedan covek rekao tamo u nasem gradicu gde sam rodjen “ Ako hoces dobro da zivis u ovoj sredini mora da budes bar jedna karika u lancu OLOSA.
Kako smesno zvuci kad moji zemljaci kazu “ Vreme da palimo odavde “ kao da to moze preko noci. Potrebno je zadovoljiti neke kriterijume i naravno mora da postoji strateski plan. “ SPOSOBNOSTI su psihofizicke osobine koje se razlikuju na razlicitim nivoima funkcionisanja “ a sto se tice PISMENOSTI smatram da se mora vrlo dobro vladati Engleskim jezikom i Informacionim Tehnologijama, nezavisno od kvalifikacija i ostalog obrazovanja. Znaci neko ce moci da pali a neko nece moci. Secam se imao sam 22 kad sam pitao trenera – U kojim godinama se smatra da je fudbaler star. Odgovor je bio – U sportu ne postojhi star i mlad nego MOZE i NE MOZE.
Eto i to se dogodilo, uspeo sam da odem jednog dana iz te zabokrecine okovane ljudskom zlobom, kasnije doveo i roditelje ( Otac govorio da nikad nece napustiti kucu ). A sto se povratka tice morao bih sad roditelje da pitam koji sad ovde ocekuju socijalnu penziju koju nikad nisu zaradili a deset puta veca od usrane koju primaju od Srbije.
Sto se PATRIOTIZMA tice neznam sta da kazem. Samo znam da sa da sam tamo ostavio KRIMINALCE, LOPOVE i PREVARANTE koji udruzeni sa POLICIJOM, SUDIJAMA i ADVOKATIMA ojadise posteni srpski narod i zivotinje i biljke.
A ja ovde ( neznam dali sam glup ili lud) uporno objasnjavam srpsku istoriju,uporno ih ubedjujem da smo pismeniji od njih jer imamo cirilicu i latinicu koje odlicno citamo i pisemo i cak engleski bolje pisemo. Da svi u Jugoslaviji govore Srpski osim Slovenaca, samo ga Makedonci dosta pokvarili. Uporno ih ucim da pravilno izgovore moje Srpsko ime, uporno objasnjavam Ko je bio Nikola Tesla i sta je uradio za njih. Mozda bi bilo bolje da cutim, mozda bih bolje prosao ali sve je to NESVESNO. Mozda je to PATRIOTIZAM. Nisam primetio jos uvek da me Englezi ili bilo koji drugi mrze zbog toga, mnogo vise problema sa Srbima.
Samo jos nesto. ZA uspeh je potrebno JAKO ZELETI kao sto davljenik zeli vazduh.
Za one koji su spremni od danas radi jedna elektronska posta “ pnikolic15@yahoo.com “
MOGU VAM DATI UPUTSTVA I INFORMACIJE.
Povratni ping: Volim te Srbijo, ali sebe volim više – VA blog - za sve koji nisu IN
Živim sasvim dobro ovde, od svog rada, ne radim u drzavnom sektoru, nisam nista dobila na zlatnoj tacni, idem u inostrantvo turisticki I NE MISLIM DA CU IKADA OTICI ODAVDE, ne zato sto sam neki ne znam kakav patriota vec zato sto mi je sasvim OK ovde, eto ima nas i takvih! Hvala bogu da nas jos ima! Ko god zeli neka ide..batalite price o tome koliko volite Srbiju, volite sebe i caooo..daleko vam lepa inostrana kuca, ne davite nas vise nego sto je potrebno! Snaci cemo se veoma dobro i bez vas ..pozz!
U svojoj zemlji se više ne osećam ni sigurno ni bezbedno. Nema nasmejanih lica, sve je turobno i nesrećno. Nije važno da li možete zaraditi ovde novac ili ne. Ako su ljudi oko mene nesrećni i loše im je, neću biti ni ja srećna, niti se mogu smejati. Ovde biti obrazovan, moralan, častan, inteligentan i radan čovek, ravno je kao da ste na sebe stavili metu za odstrel. Ovde se ne sme kvariti prosek, zato zdravi, obrazovani i inteligentni odlaze da se više nikada ne vrate. Ne živi samo od hleba!!!
Ljudi moji, iz Srbije se uvek islo, i pre 40 godina, i pre 20 i sada. Srbija je bajka koju ako procitate do kraja dozivite niz razocarenja, a hteli ste da se samo zabavite i uljuljkate u obecanjima da ce nesto biti. Oni koji brze citaju, na vreme shvate kakav im kraj predstoji ustanu i odu. Ja sam tek prosle godine otisla u svojoj 48 i smatram to svojim najvecim uspehom. Zasto? Htela sam lepsu realnost, htela sam uopste da zivim realno. Nije realno da mislim kako je sve ok ako sam direktor i imam neku bolju platu od mojih radnika, kojima nemoc gricka nerve kad ih petnaestog lupi realna plata od 20 000,00 dinara. Cena rada 1 EUR na sat. Ja sam imala skoro triputa vise i lepo dala otkaz. Shvatate nema price, nema patriotizma, ljubavi i rodne grude, samo gola istina: u Srbiji ljudi su placeni kao da su u nekoj africkoj zemlji, kao da im ne treba nista sem hleba i masti, kao da je to to. A zasto? Da bi se strane korporacije sirile na racun neplacene radne snage da bi se domaci poslodavci bogatili na racun neplacene radne snage. 50 % ljudi nikada nece otici u penziju, jer rade neprijavljeni, a oni sto rade nece imati dovoljno godina staza za punu penziju, jer su se kasno zaposlili, jer gube posao jer zive od danas do sutra. Ja sam odlucila i dala otkaz, mnogi su se cudili, neki ponadali da ce na moje mesto a pricali kako im je zao sto idem. A ja sam otisla da spasem svoju decu, da ne dozive poraz dok bezuspesno traze posao, a kada ga nadju da ne mogu da prezive sa tolikom zaradom. Rekla sam sebi i obecala njima da cu im pomoci da i oni odu, da napuste otrcane bajke o sreci nakon nekih izbora kad neki nadobudni lik istrtlja svoju viziju prosperitetne Srbije. Verujem da covek mora kad-tad doneti odluku, a ako ne moze spasiti drzavu, onda neka spasava sebe i svoju porodicu.Zelela bih da svi koji hoce da okuse realnu zaradu, vrate dostojanstvo odu iz Srbije. Uvek sam se pitala sta ti radnici stave u tiganj svojoj deci sa 20 hiljada din mesecno?I na sta ce im liciti buducnost kada na primer odu na bolovanje i prime 10 hiljada, ili ih penzionisu i oni nastave da zive sa 16 hiljada. Mi ne zivimo od poezije i ideala, svaki rucak se plati i zbog toga navodim cifre. Sta ako se razbolite i postanete teret svojoj deci koja rade za platu koja se zove beda? Molim sve koji hoce realno da zive, ako su resili da ostanu neka se pobune, ako su resili da odu neka to urade koliko sutra dok jos imaju snagu i zivce i zdravlje i nadu. Ako mislite dobro svojoj deci izvucite ih iz zemlje u kojoj su radnici tretirani kao robovi, najjeftinija radna snaga u svetu.Ja toliko ono jeste da nam je u Srbiji paprika i paradajz i kupus ukusniji, ali ne mozes sve imati.Dostojanstvo, to tamo nemamo, a ako nas neko pocenjuje bacajuci nam mrvice ko poslusnim psima i ako ocekuje da zadovoljno masemo repovima jer nam uopste daju te mrvice onda nam ne ostaje nista drugo nego da odemo.
Potpisujem ti svaku reč u tekstu i sam se spremam da palim odavde.
NAŽALOST,posle 20 godina rada po raznim firmama troje dece ja i supruga nemožemo da preživim .
Vidimo se u nekom drugo CIRKUSU.
Како је да је, а никако добро није, али од своје мајке и своје Србије боље не можеш никада наћи. Другде ти може бити пун стомак, али је срце у туђ
ој земљи празно.
Нису Срби као народ криви, увек су криви бездушне силеџије и своји лопови. Народ не може бити у бољем док се на боље не промене они које народ плаћа да им организује живот, да им обезбеде правду и равноправност.
Има оних који су плаћени да не шире бездушност и неправду. Ако постоји држава, има плаћених за ред у држави. Ако су они бездушни и покварени, чека нас пропаст па пуна окупација. Није у Србији само данас лоше и није у Срби само данас много бездушних. често је таквих било и зато смо често бивали под окупацијама. Под лошим владарима тешко је. Сви смо као народ криви, али су владари ти који могу, ако хоће, да уведу више правила, реда, правде.
Странац ће користити наше слабости да нам наметне лакше своју вољу, власт и свој интерес.
У приликама у каквим је Србија у свету, Срби (пре свега владари, власт) морају много бољи бити.
„Ал тирјанству стати ногом за врат
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветија“ (Његош).
Тиранина је увек било тешко укротити ако има власт и полицију да га штити..
„Volim te Srbijo, ali sebe volim više“, каже овде наслов, и то на хрватском писму.
Таман посла. Ако себе волимо више од Србије и свега драгог што имамо у Србији (родитеље и остале), је,еш мене нарциса онда. Тешко и Србима и Србији ако волимо себе више од Србије и свих других у Србији. Ако је код свих Срба тако, спаса нам нема и не може бити.