Abortusi i Beograd

Gledao sam seriju Seks i Grad. Ne svaku epizodu, i ne uvek, ali dovoljno da znam kako se radnja odvijala kroz sezone. Kad čujem izjave da je ova serija doprinela emancipaciji i ravnopravnosti žena i da se kroz nju dogodila nekakva sexualna revolucija, zapitam se da li svi mi delimo isti prostor, vreme i vrednosti. U XXI veku smo već petnaest godina. Seksualne revolucije, a i ostale, događale su se mnogo pre nego što je Keri pisala kolumnu, Samanta jahala mlade kurčeve, Šarlot gledala svoju ribicu u ogledalu a Miranada čuvala vibratore u fioci noćnog stočića.

Podvaljena vam je nabudžena verzija savremene bajke koja je na isti ginekološki sto stavila sve Diznijeve princeze. Serviran vam je savršen, bezbrižan i otmen život četiri žene sa Menhetna koje su u potrazi za svojim prinčevima. A život je sve, samo nije bajka. I što pre shvatite da ovozemaljski život nije napravljen po meri princeza, to bolje za vas. U holivudskom životu je možda drugačije ali u ovom, našem, nije. Podmetnuta vam je krajnja verzija, višnjica na torti, uspešna, samosvesna, nezavisna žena u zrelim godinama. Sve je to super. Samo je preskočen najbitniji deo – put dotle.

Većina riba koje su gledale taj Seks u Grad i koje i dan danas tripuju taj način života, nikada nisu i neće zaista živeti život kao četiri glavne junakinje. A žele iste skupe cipele kao što ima Samanta. Žele da ih drže u rerni i da ne znaju da kuvaju kao Keri. Žele da kao Šarlot rade u galeriji slika i da ne oklevaju ni u čemu. U Srbiji. U galeriji slika. U 2015.

Mačke, ne. Toga nema ni u Njujorku, a kamoli u Beogradu. Nema nigde. A ukoliko se desi, nekad, nekome, možda, smatrajte to kao izuzetak. Ukoliko same morate da radite, zaradite, obezbedite i izgradite sebe, u Srbiji ili bilo gde, za to se propišava majčino mleko. E, to je realan život. Zato mislim da je ova serija više naškodila ženama, nego što je pomogla. Misle da su Keri ako su komplikovane, Samanta ako su raskalašne, Miranda ako jure karijeru i Šarlot ako su stidljive. I tu je kraj.

Nije toliki problem u porukama koje šalje serija, ima ih i to vrlo simpatičnih, problem je u vašem shvatanju tih poruka. U toj seriji našle ste opravdanja umesto motivaciju. Shvatile ste da se problemi u vezi rešavaju šopingom a ne razgovorom. Mislite da ste dominantne jer imate štikle veće on naših kurčeva. Pobrkale ste samopuzdanje i nadobudnost. Pomešale ste seksepil i vulgarnost. Stil i stav. Originale i kopije. Njujork i Koceljevu.

Podvaljen vam je kapitalistički produkt koji vas je izmanipulisao da igrate onako kako potrošačko društvo svira. Niste lepe ako niste moderno i skupo obučene. Niste bitne ako niste na skupim mestima. Niste uspešne ako niste smuvale lovatora. Emancipacija znači oslobađanje od položaja zavisnosti, sticanje slobode i samostalnosti pojedinca, a većina vas je sebe zarobila pogrešnim i plitkim tumačenjem svega iz ove serije. Samosvesne žene su bile emancipovane i pre 50 godina, a one koje nisu to, ne bi emancipovao ni čitav konzilijum eksperata a kamoli ove četiri junakinje.

One žene koje su bile svoje, dostojanstvene i samosvesne, ništa, ali duboko sam uveren da NIŠTA novo i revolucionarno nisu čule u toj seriji. One, koje nisu bile dovoljno izgradile i ostvarile sebe, prateći živote četiri glavne junakinje mutirale su u izmanipulisane hiperkonzumente potrošačkog društava i ostalih savremenih pošasti. Na kraju krajeva, uvek ostaje kao opravdanje ironičan, tužan i istinit stih iz jedne Marčelove pesme koji glasi: „bolje seks i grad nego selo i peting“.