Oda vrelom letu

Ljudi moji ja ne mogu više. Budem li video da opet pada sneg, ja ću da okupim istomišljenike da protestujemo ispred Hidrometeorološkog zavoda. Ne znam zašto baš tu, al eto, malo da promenimo lokaciju, što mora da bude uvek ispred Vlade.

Jedva čekam onaj Beograd koji titra i podrhtava kroz vazduh. Kada sa jedne strane ulice, druga deluje kao Photoshop-om zamućena, a sve to od toplote. Kada se Kneza Miloša pretvori u ekspozituru pakla na Zemlji, a Ada u čistilište. Kada se ceo noćni život preseli iz gradskih fensi podruma na obale reka. Kada cigančići počnu da se kupaju u Terazijskoj česmi dok prave pauzu od pranja šoferšajbni. Kada stave pontonski most na Dunav da komarci mogu lakše da pređu sa Lida do grada. Onda kreću da se biju sve te unapred izgubljene bitke sa tim napastima. Mahanje rukama oko glave u prazno, razmazivanje njih po zidovima, zatim njihove iznenađujuće reinkarnacije, i krvne osvete. Na jednog ubijenog, sutra uveče dođe desetorica da te sisaju.

Kada pootvaraš sve prozore i zaspiš go tamo negde oko dva posle ponoći tek kad i žegu stigne umor. Hoću da mi ljudi dosađuju onim glupim pitanjem “e, gde ćeš na letovanje?”. Hoću da vidim cisterne na Trgu Republike koje poje presahla grla mojih sugrađana. Ili ako imamo sreće pa bude preko 40 stepeni – dvokratno radno vreme, poštede za putare, saveti Nade Macure… Milina božja.

A tek što mi nedostaje gradski prevoz leti. Kad krene rat oko prozora između naplašenih od toplotnog udara i onih naplašenih od promaje. Nedostaju mi oni kalkulativni momenti u koju stranu autobusa će da bije sunce pa da onda ja bežim na suprotnu. Kad sredinom avgusta stojim u punoj 37 a majstor založio još i grejanje. A zvizdan pripekla. Pa na semaforu krenem da smišljam kletve za sve one šmekere u skupim kolima sa klimom.

Pa onda oni momenti kad nestrpljivo čekaš da se smrkne da bi imao sex na otvorenom, a ono obdanica ko za inat traje, u tom trenutku ti se čini, do ponoći. Pa onda komšijski prozori koji su zaboravljeni otvoreni samo da bi ti pravili zazubice dok oni uzdišu baš u trenucima kad se tebi oće a nemaš s kim. Onda, ona polu gola tela koja kao fajtalicom poprskana što šetaju oko Ade. Ili još bolje, voze rolere.

Evo, za par dana će kalendarski da počne proleće. Sad kreće onaj period proizvoljnog tumačenja vremenske prognoze i trkača pred rudu. Biće na ulici i bundi i majica na bretele i dubokih čizama i japanki i naočara za sunce i rukavica. Kreće histerija. Al ništa ne brinite, brzo će i Nova godina. Opet.

Kategorija : Beograd, Srbija
Oznake : ,